Мигранти мијењају демографску слику Балкана

Директор полиције Републике Српске Дарко Ћулум упозорио је да је појачано присуство миграната и у Српској. И даље је на снази Владин закључак да нема ни услова ни капацитета да их Српска прими. Стручњаци упозоравају да ће притисак миграната на регион и даље расти, и да би то могло да промијени демографску слику Балкана.

Затварање граница Европске уније, која до 2020. године планира да распореди 10 000 наоружаних граничара и тако спријечи даљи прилив миграната на своју територију, као и повлачење појединих земаља, попут Аустрије, из глобалног споразума Уједњиних нација о мигрантима, пријети да Босну и Херцеговину претвори у колективни центар за мигранте, упозоравају стручњаци. Велики број њих сматра и да је ријеч о диригованом процесу, чији је крајњи циљ усмјеравање миграната у земље Балкана.

- Ми већ имамо два фактора, које успаничене земље из Вишеградске групе, које не желе да приме мигранте, немају. Та два фактора су да ми у свом сусједству граничимо са муслиманским народима – Албанцима и Бошњацима. Други је да у сопственим границама имамо део муслиманске популације, рекао је Драган Петровић, научни савјетник у Институту за међунардону политику и привреду из Београда.

Да се БиХ у овој години суочила са, до сада највећим, приливом миграната, говоре и подаци Министарства безбједности БиХ. Служби за послове са странцима од 1. јануара до 4. новембра пријављена су 21.163 незаконита мигранта. Намјеру за азил изразило је њих 19.986, али је захтјев поднијело 1.314. Значајан број страних држављана још борави на отвореним јавним површинама и у неусловним објектима, тако да су се појавили и хуманитарни и безбједносни проблеми. Оперативни штаб Координационог тијела за питање миграција због свега је закључио је да је неопходно спријечити даље незаконите уласке миграната, и ојачати границу БиХ

"Приоритети БиХ остају јачање Граничне полиције БиХ у циљу боље контроле границе и спречавања незаконитих улазака, јачања капацитета Службе за послове са странцима и Сектора за миграције Министарства сигурности БиХ, реализација споразума о реадмисији и јачање реадмисијских капацитета, јачање капацитета у подручју азила и интензивирање борбе против кријумчарења миграната. МУП Републике Српске ће Граничној полицији БиХ упутити додатних 40 полицијских службеника који ће, у договору са Граничном полицијом, бити распоређени на најкритичнијим дијеловима источне границе БиХ", истичу у Савјету министара БиХ.

Стручњаци упозоравају да тај посао неће бити нимало лак, јер ће мигранти и даље пристизати у великом броју. Додају и да ће, ако западне земље одлуче да депротују мигранте са своје територије, они бити враћени у земље у којима су добили папире, а то су углавном земље Балкана. У том случају, десетине хиљада депортованих миграната, уз нове који долазе, преплавили би ове просторе и можда и трајно измјенили етничку слику становништва.

- Та опасност мигрантског притиска постоји. Ми имамо крхке демографске капацитете. Њемачка има 85 милиона становника и њу 2 милиона миграната неће уздрмати. Али РС и Србију и пар стотина хиљада итекако хоће, изјавио је Драган Петровић, научни савјетник у Институту за међунардону политику и привреду из Београда.

И док БиХ и земље региона и даље покушавају да пронађу ефикасан начин да спријече даљи прилив миграната, у западној Европи све више јача антимигтантско расположење. Тако је и аустријски лист “Кронен цајтунг”, позивајући се на неименоване изворе из аустријског МУП-а, објавио да је 20 000 миграната спремно да уђе у Еврпоску унију преко граничног прелаза Велика Кладуша.

Забрињавајуће је, пише овај лист, да је углавном ријеч о младићима алжирског, мароканског, иранског и пакистанског поријекла, и да су многи од њих наоружани хладним оружјем.