latinica  ћирилица
08/11/2018 |  19:54 ⇒ 20:13 | Аутор: РТРС

Бањалука: Од 11. новембра филмови о Првом свјетском рату

Поводом обиљежавања стотину година од завршетка Првог свјетског рата, у Народном позоришту у Бањалуци, од 11. до 17. новембра биће приказано седам документарно-играних филмова и драма. Ријеч је о филмовима насталим у посљедњих неколико година, а који свједоче о голготи и страшним годинама које су снашле Србију од 1914. до 1918. године. У документарцима су ангажовани најзначајнији интелектуалци Србије, академици, историчари и велика имена српског глумишта.

11. новембра 1918. године завршио се Први свјетски рат. Велику побједу Србија је несразмјерно скупо платила - изгубила је трећину укупног становништва. Та голгота биће приказана филмовима "Дуго путовање у рат", "Милунка Савић - хероина великог рата", "Талог", и "Срби на Крфу".

- Ми смо били у ропству шест вијекова, а ово је прво право ослобођење. Утолико је овај датум за нас овдје значајнији - рекао је Ненад Новаковић, директор Народног позоришта Републике Српске.

Приказивањем филмова са тематиком Првог свјетског рата у Бањалуци, Србија жели да одржи културу сјећања, поручује генерални конзул Владимир Николић.

- Ако не знамо шта је било, не знамо ни шта смо данас, ни шта ћемо бити сутра. А било је страшно. Србија је из рата изашла са 28 одсто мање становништва него што је у њега ушла - каже Николић.

Након напада Аустроугарске на Србију, цијели свијет букнуо је за седам дана. Велике силе биле су спремне за рат, а сарајевски пуцањ био је само повод, каже историчар Зоран Пејашиновић.

- Србија је изгубила око 1,274 милиона становника, то је више него што Република Српска данас има. Скоро сваки други војно и биолошки мушкарац је изгубио главу у том рату и то је жртва које морамо да се сјећамо увијек, а кад је овакав повод, посебно - истиче Пејашиновић.

На филмовима су ангажована велика имена. Историчари, љекари са ВМА, који говоре о страдању цивилног становништва, академици, потомци хероине Милунке Савић. Великане српске историје на филмском платну оживљавају прослављена глумачка имена. Историјске чињенице вјеродостојно су поткријепљене материјалима из 15 филмских архива Европе, прије свега Југословенске кинотеке.