Хрватска издаје имовину на коју Србија полаже права
На списку је 15 некретнина, одмаралишта и пратећих објеката на приморју Хрватске, чији су власници предузећа из Србије и Босне и Херцеговине, а у закуп се дају на 30 година.
На листи се налазе некретнине попут бившег одмаралишта Робне куће Београд, Пионир Сомбор, Хотел Нови Сад.
Овај позив услиједио је само десетак дана након што је хрватско министарство објавило продају некадашњег војног одмаралишта у Башким водама, гдје је као власник у земљишним књигама у Макарској уписано Министарство одбране Србије, правни насљедник Министарства одбрабне СФРЈ.
Истовременно, тада је објављено да се даје у закуп на 30 година још четири објекта чији је власник Србија.
Практично, у питању су примјене измјена и допуна Закона о управљању државном имовином које је Хрватски сабор усвојио у мају ове године и које ресорном хрватском министарству омогућавају да управља некретнинама и да ставља у функцију и оне некретнине за које нису ријешени имовинско-правни односи.
И прије него што је усвојен у Сабору, овај закон је изазвао велико незадовољство у Србији и Босни и Херцеговини јер ће то, како је схваћено, у пракси значити да државну имовину правних лица из других република бивше СФРЈ, Хрватска може дати на управљање трећим особама на рок од 30 година.
Обраћање Комитету за људска права УН
Предсједник Удружења "Отета имовина", у које је укључено 28 фирми међу којима су и неке фирме из БиХ, Зоран Ристић наводи да Хрватска одбија да врати српску имовину, јер је сматра хрватском имовином, будући да су хрватске власти 1992. донијеле уредбу по којој је сва српска имовина прешла у власништво Републике Хрватске: "Они кажу, 'па шта да вам радимо, имали сте право коришћења, а не својине'".
Зато се Удружење обратило Комитету за људска права УН, са захтјевом да се испоштују права српских грађана и правних субјекта, будући да је Хрватска вратила имовину словеначким и македонском предузећима.
Очекује да ће најкасније за мјесец дана бити одржана јавна сједница пред Комитетом за људска права у Женеви на којој ће се размотрити представка везана за дискриминацију грађана и правних субјеката из Србије и БиХ у погледу имовине коју посједују у Хрватској.
- Представка се односи на повреду права, односно дискриминацију српских грађана и правних субјеката с обзиром на чињеницу да је Хрватска вратила имовину македонским и словеначким фирмама - рекао је Ристић.
У Удружењу "Одузета имовина" наводе да оглашавање продаје некретнине у Башким Водама, чији је власник Министарство одбране некадашње СФРЈ, а као правни сљедбеник уписан у земљишне књиге у Макарској је Министарство одбране Србије, разлог зашто се Удружење обратило УН-у.
Сувласник тог троспратног објекта у Башким Водама са 180 соба и површине 12.500 метара квадратних, је и једна бх. фирма која је својевремено адаптирала тај хотел.
Докази на јавној сједници
Ристић додаје да ће о томе пружити доказе на јавној сједници у Женеви, те да ће образложити представку у име Удружења.
Подсјећа да је суд у Стразбуру раније одбио да расправља о тужби српских фирми у вези са повраћајем имовине у Хрватској.
Око 180 фирми, додаје, води поступак и пред хрватским судовима за повраћај имовине српских фирми.
Ристић истиче да се Споразум о сукцесији мора поштовати, а да ће се ако Хрватска одбије да потпише билатерални споразум ићи на арбитражу у Хагу, што предвиђа Споразум о сукцесији.
Анекс Г споразума међу бившим републикама СФРЈ каже да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена права које су имали на дан 31.12.1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и пријетњама, морају бити проглашени ништавним.
Иако је тај споразум ступио на снагу 2004. године, српска имовина није враћена под "окриље Србије".
Постоје различите процјене о томе колико вриједи српска имовина предузећа у Хрватској, а једна од њих каже да је у питању вриједност имовине у висини од двије милијарде евра.