latinica  ћирилица
13/11/2018 |  13:35 | Аутор: СРНА

Привредна комора Српске: Измијенити законе о порезу на добит и о доприносима

Измјене закона о порезу на добит и о доприносима, растерећење рада и ограничење јавне потрошње неки су од приједлога Привредне коморе Републике Српске за програм економских реформи 2019-2020. година.
Привредна комора Републике Српске  (фото:komorars.ba) -
Привредна комора Републике Српске (фото:komorars.ba)

Привредници у измјенама Закона о порезу на добит предлажу ослобађање опорезивања реинвестиране добити, брисање одредбе којом је уведено опорезивање камата, као и дефинисање диференциране стопе пореза с циљем креирања услова за повећање плата запосленима у Републици Српској и сузбијања облика сиве економије.

То би значило да порески обвезници који исплаћују просјечну плату до 600 КМ мјесечно плаћају порез на добит по стопи од 20 одсто, за плату од 600 КМ до висине просјечне плате у Српској порез по стопи од 15 одсто, а за плату у износу већем од просјечне плате у Српској плаћају порез по стопи од 10 одсто.

Када је ријеч о измјени Закона о доприносима, предложено је умањење основице за обрачун пореза и доприноса код породиљског боловања на 50 одсто, а у растерећењу рада предложено је враћање оптерећења по основу пореза и доприноса на ниво из 2008. године, односно на ниво до 50 одсто оптерећења на плату.

"Закон о раду је неопходно растеретити давања које не познаје регулатива тржишних економија. Ту се, између осталог, мисли на паузу која не би требало да улази у радно вријеме, обавезни регрес за кориштење годишњег одмора требало би да буде ослобођен плаћања доприноса. Потребно је измијенити Закон о празницима ради смањења броја нерадних дана", наводи се у приједлозима мјера Привредене коморе који су упућени Влади Републике Српске.

У ограничењу јавне потрошње, привредници су предложили реформу јавне управе, односно ефикасност и рационализацију трошкова и броја запослених, увођење система запошљавања стручних, а не подобних кадрова, дигитализацију управе.

Предложено је и реструктурисање јавних предузећа које подразумијева ефикасно, одговорно и успјешно пословање, примјена правила корпоративног управљања, заустављање раста трошкова здравства и везање будућег раста за раст БДП-а и анализа могућности финансирања здравственог система посредством пореза из потрошње.

Ови приједлози се налазе у оквиру области "пословно окружење" гдје је, између осталог, предложена и анализа регистра пореских и непореских давања, усвајање закона о споразумном вансудском финансијском реструктурисању, закона о преради дрвета, закона о ликвидационом поступку, закона о подстицајима, реформа Инспектората Републике Српске.

У оквиру области "тржиште рада", привредници констатују да је актуелан недостатак квалификоване радне снаге и њен све већи одлив из Републике Српске, те за заустављање ових трендова предлажу смањење опорезивања рада, реформу образовног система, ефикаснији систем стимулације запошљавања и редефинисање кључних политика.

Сматрају да је потребно креирати системске мјере ради превазилажења проблема одласка грађана у земље ЕУ, одлива радне снаге и недостатка радне снаге на тржишту, те системски подржати развој предузетништва код младих кроз пореске олакшице.

Једна од предложених мјера је и редефинисање улоге Завода за запошљавање, као и усвајање закона о посредовању у запошљавању и правима за вријеме незапослености што, између осталог, подразумијева раздвајање лица која активно траже посао од оних који су на евиденцији Завода ради остваривања других права, али и брисање са евиденције незапослених оне који одбију посао.

Предложена је и измјена Закона о здравственом осигурању у правцу рјешавања права на здравствено осигурање незапослених лица, односно преузимања евиденције о незапосленим лицима која остварују право на здравствено осигурање, а нису активни тражиоци посла из Завода за запошљавање Српске.

"Да би се проблем недостатка кадрова бар мало ублажио, неопходно је да средства Завода намијењена за обуку, преквалификацију и доквалификацију незапослених лица у 2018. години остану доступна уз отворен јавни позив све до утрошка средстава, те да се омогићи кориштење ових средстава и за запослене код послодавца у случају када нема расположивих кадрова на Заводу", наводи се у приједлозима мјера Привредне коморе.

Када је ријеч о области "образовање и вјештине", послодавци траже реализацију Закона о средњем образовању и васпитању према којем се у средњим стручним и техничким школама може изводити дуални систем образовања, али и да се уписна политика за средње школе и факултете креира у складу са потребама послодаваца.

Предложена је и мјера улагања у опремање средњих школа, посебно стручних, кроз заједничко финансирање Владе, послодаваца, локалне заједнице и донатора, али и оснаживање практичне наставе изналажењем могућности плаћања ученика који су на пракси код послодаваца уз уговор између школе и послодавца.

У приједлозима Привредне коморе Републике Српске у области "истраживање, развој, иновације, дигитална економија" наводи се оснивање научно истраживачко развојног центра у функцији повезивања академске заједнице и привреде, те развоја нових производа и технологија за потребе привреде.

Привредници сматрају да је потребно створити предуслове за оснивање фонда за науку и иновативност који би представљао централно мјесто за сва буџетска издвајања и улагања пословног сектора, а из којег би били финансирани пројекти примјењивих истраживања.

Предложена је и потпуна примјена Закона о електронском потпису, Закона о електронском документу и Закона о електронском пословању, затим информационо умрежавање институција, као и израда стратешког документа за прелазак са линеарне на циркуларну економију, са нагласком на развој система рециклаже.