latinica  ћирилица
13/11/2018 |  15:44 | Аутор: ТАНЈУГ

Пуна сала у Чикагу пјевала "Тамо далеко" (ВИДЕО)

Премијера представе "Српска рамонда", аутора Милана Андријанића, која је изведена у Чикагу поводом обиљежавања 100. годишњице од завршетка Првог свјетског рата, дирнула је све Србе који су имали прилику да је погледају.
Сцена из представе „Српска рамонда“ (Фото: rs-lat.sputniknews.com) -
Сцена из представе „Српска рамонда“ (Фото: rs-lat.sputniknews.com)

"Прича о јунаштву наших војника има невјероватну јачину. Остављена је велика порука, а оно што су наши урадили за нас, не сме никада да се заборави. Надамо се да ће ова представа имати прилику да освоји срца Срба поновним извођењем, јер представа никога неће оставити равнодушним", наведено је на сајту те телевизије.

"Српска рамонда је цвијет који расте на Кајмакчалану и који има способност чудесног оживљавања и неодољиво асоцира на српски народ - народ који је био на ивици да нестане са историјске позорнице, али који се издигао изнад свих недаћа и снагом своје воље и снагом гена побједника вратио се на своја огњишта да настави тамо гдје је брутално прекинут на путу љубави и стварања", наводи Српска телевизија у Чикагу.

Представу су, на дан обиљежавања вијека од окончања Великог рата, извели глумци српског аматерског позоришта из Чикага, по сценарију Милана Андријанића.

"Постојала је жеља да ми овдје у Чикагу некако обиљежимо тај значајан јубилеј српске историје. Моја оријентација је била да не радимо то на неки сувопаран, већ на познат историјски начин, да пробамо да окренемо причу на једну другу страну, па сам убацио љубавну причу која прожима представу", рекао је Андријанић.

Велики рат, рекао је он Српској телевизији у САД, јесте донио велике страхоте, страдања и жртве, али живот је текао и даље, почивајући на љубави.

"Ако се та трагедија заврши са наговјештајем љубави, биће нам боље, и било је. Србија је између два рата била у процвату, без обзира на жртве које је поднијела", истакао је Андријанић.

Каже и да му је, док је од једног и другог дједа слушао приче о Крфу и Албанији, увијек било фасцинантно питање одакле је српски сељак црпио снагу да траје и даље.

"Човјек мора из петних жила да се потруди да иде даље - била то љубав, инат, праштање...", закључио је Андријанић.