latinica  ћирилица
13/11/2018 |  16:40 | Аутор: СРНА

Линта: Још један у низу доказа непријатељске политике Загреба

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да јавни позив хрватског Министарства државне имовине, којим даје у закуп преосталу имовину српских фирми и институција у тој земљи представља један у низу доказа непријатељске политике Хрватске према Србији.
Миодраг Линта - Фото: ТАНЈУГ
Миодраг ЛинтаФото: ТАНЈУГ

"Хрватска више од 14 година отворено крши Анекс Г Бечког споразума о сукцесији под називом `Приватна стечена права`, у којем је прецизирано да свим грађанима и правним лицима мора бити призната, заштићена и враћена имовина коју су имали на дан 31. децембар 1990. године у једној од држава насљедница бивше СФРЈ", навео је Линта.

Он је у писаној изјави за медије истакао да се у истом анексу наводи и да ће било какво одузимање имовине учињено након посљедњег дана 1990. године бити ништавно.

Линта је позвао Владу Србије да се обрати Комитету УН за људска права и другим међународним организацијама са захтјевом да Хрватска коначно почне да примјењује Анекс Г Бечког споразумја о сукцесији.

Он је указао да стотине хиљада протјераних Срба и других оштећених грађана, као и стотине српских фирми и других институција, не могу више од двије деценије да судским путем остваре своја имовинска права у Хрватској.

"Бројни примјери јасно потврђују да у Хрватској постоји етнички мотивисано правосуђе чији је циљ легализација отимачине српске приватне и јавне имовине. Због тога Хрватска систематски крши и међународно право и сопствени Устав", упозорио је Линта.

Он је указао да, према међународном праву и Уставу Хрватске, Бечки споразум о сукцесији, као међудржавни споразум, који је потврђен у хрватском Сабору марта 2014. године и парламентима осталих држава насљедница бивше Југославје, има јачу правну снагу од домаћих закона.

Министарство државне имовине Хрватске објавило је прије три дана јавни позив којим даје у закуп одмаралишта и друге некретнина на Јадрану.

На списку је 15 некретнина, одмаралишта и пратећих објеката на приморју Хрватске, чији су власници предузећа из Србије и БиХ, а у закуп се дају на 30 година.

И прије него што је усвојен у Сабору, овај закон је изазвао велико незадовољство у Србији и БиХ јер то у пракси значи да државну имовину правних лица из других република бивше СФРЈ, Хрватска може дати на управљање трећим особама на рок од 30 година.