Додик, Комшић и Џаферовић у седмом сазиву
На конститутивној сједници Предсједништва у Сарајеву сва три изабрана члана Предсједништва БиХ, након што им предсједник Централне изборне комисије БиХ Бранко Петрић уручи сертификат којим се потврђује њихов избор, изговориће текст заклетве који гласи:
"Овим се заклињем да ћу савјесно обављати дату ми дужност, поштовати Устав БиХ, спроводити Општи оквирни споразум за мир и његове анексе у цијелости, штитити и унапређивати људска права и основне слободе, те бринути о интересима и равноправности свих народа и грађана".
Текст ове заклетве они ће прочитати пред претходним сазивом Предсједништва који су чинили Младен Иванић /ПДП/ из Републике Српске, те Драган Човић /ХДЗ/ и Бакир Изетбеговић /СДА/, оба из ФБиХ.
Пошто сваки новоизабрани члан појединачно потпише текст заклетве, поступак њиховог свечаног увођења у дужност /инаугурација/, сматра се завршеним.
Ове године ће први пут један од чланова Предсједништва заклетву поводом избора у овај највиши колективни орган на нивоу БиХ положити пред ентитетским парламентом.
Данас би то требало да учини Додик пред Народном скупштином Републике Српске у Бањалуци.
У Пословнику о раду Предсједништва БиХ наводи се да је задатак чланова Предсједништва да штите интересе ентитета.
Предсједавање у новом сазиву Предсједништва по аутоматизму преузима члан према слиједу ротације предсједавања претходног сазива, а то би требало да буде Додик.
Предсједавајући Предсједништва мијења се сваких осам мјесеци, по принципу ротације, а у складу са Изборним законом БиХ.
Први сазив Предсједништва изабран је у септембру 1996. године, а чинили су га српски члан Момчило Крајишник, бошњачки Алија Изетбеговић и хрватски Крешимир Зубак.
Овај сазив Предсједништва обављао је дужност до октобра 1998. године, када су имплементирани резултати избора из септембра исте године и када је конституисан други сазив Предсједништва.
Други сазив Предсједништва конституисан је у октобру 1998. године и чинили су га Изетбеговић, српски члан Живко Радишић и хрватски члан Анте Јелавић.
У октобру 2000. године Изетбеговић се повлачи са функције личном одлуком, а на његово мјесто Парламентарна скупштина БиХ бира Халида Гењца на привременој основи, у складу са Законом о попуни упражњеног мјеста члана Предсједништва.
Високи представник је у марту 2001. године смијенио Јелавића са функције члана Предсједништва.
Од краја марта 2001. године, на основу Закона о попуни упражњеног мјеста члана Предсједништва Парламентарна скупштина бира Бериза Белкића на функцију бошњачког члана Предсједништва БиХ и Јозу Крижановића за хрватског члана Предсједништва.
Радишић је остао на функцији члана Предсједништва из Републике Српске.
Након општих избора у октобру 2002. године, изабран је трећи сазив Предсједништва који чине Мирко Шаровић из српског народа, Драган Човић из хрватског народа и Сулејман Тихић из бошњачког народа.
Након што је поднио оставку на мјесто предсједавајућег Предсједништва БиХ у априлу 2003. године, умјесто Шаровића за члана Предсједништва из реда српског народа изабран је Борислав Паравац.
У марту 2005. године високи представник за БиХ Педи Ешдаун смијенио је Човића са функције члана Предсједништва из реда хрватског народа након чега је Парламентарна скупштина донијела одлуку о избору Иве Мире Јовића за хрватског члана Предсједништва.
Након општих избора у октобру 2006. године изабран је четврти сазив Предсједништва БиХ који чине Небојша Радмановић из Републике Српске, Жељко Комшић из реда хрватског народа и Харис Силајџић из бошњачког народа.
На изборима у 2010. године у пети сазив поново су изабрани Радмановић и Комшић, те Бакир Изетбеговић који је замјенио Силајџића на мјесту бошњачког члана Предсједништва БиХ.
Након општих избора у октобру 2014. године изабран је шести сазив Предсједништва који чине Младен Иванић из Републике Српске, Драган Човић из реда хрватског народа и Изетбеговић из бошњачког народа.