Колумна Милана Добромировића: Извињење Макрону
Извините због тога што сумњам у то да челни људи у Нотр Даму не знају шта је такозвано Косово и не знају историју. Опростите ми и што вјерујем да Французи добро знају абецеду и кога зову и гдје га смјештају на званичним свечаностима.
Извините, крив сам и због тога што тешко могу да прогутам извињење француског амбасадора у Београду Фредерика Мондолинија, ма колико отворених писама објавио и интервјуа имао у српским медијима. Опрост тражим и јер сам убеђен да је Хашим Таци добро "подмазао" своје мјесто иза руског лидера Владимира Владимировића Путина. Својим или тудим парама. Свеједно је, јер је то "крвави" новац. Помиловање ми је потребно и због одвратне помисли, којој сте ви Французи сами кумовали, да је свечаност која се чекала један вијек политизована до коске, до саме сржи.
Извините и што мислим да је требало, у најмању руку, да напишете писмо српском предсједнику Александру Вучићу. Или макар да га позовете. Не због Вучића, већ због Србије. Државе која је у Великом рату изгубила између 1.100.000 и 1.300.000 (и словима: између милион и сто хиљада и милион и триста хиљада!) људи, што је тада била четвртина становништва! Крив сам и што сам помислио да би, ето, Србија могла да добије заслужено мјесто на тој свечаности у Паризу. Да макар у том тренутку политика неће бити важна. Или новац. Или политичке сплетке. Да ће тај један моменат обиљежити оно што је свијет одавно изгубио - част, образ, достојанство.
Долазите у Србију сљедећег мјесеца. Извините због тога што ћете ви и ваша држава бити дочекани како доликује, свечано и достојанствено - баш онако како смо се понашали у Паризу - и што ћете бити смјештени на правом мјесту. Опростите и што сам убијеђен да би ваше мјесто у Србији требало да буде много, много другачије.
Извор: Милан Добромировић