БиХ могућа само по слову Дејтона - 23 године мировног споразума
Настала је БиХ, државна заједница од два ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ, и три конститутивна народа. Српска је тако и међународно призната, али и након готово четврт вијека покушаји ревизије споразума, а на уштрб Српске, не престају. "Слово, а не дух Дејтона", поручују из Републике Српске.
Параф на споразум, након 20 дана исцрпљујућих преговора три зараћене стране у БиХ и међународних ментора. И карте које су тада исцртаване, 49 одсто теритирије Република Српска, 51 одсто Федерација, на штету крваво одбрањених територија Српске.
- У најмању руку, нисмо требали да губимо ово што смо изгубили. Када се то десило, наша делегација је одбила да потпише тај споразум, и тада су се ти ментори нашли у проблемима - рекао је Момчило Крајишник, 2014. године.
Стога су, умјесто представника три до тада зараћене стране у БиХ, споразум парафирали Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић. Радован Караџић, под притиском Милошевића, споразум је прихватио тек у Београду. Као и тада, и 23 године касније годишњицу мира БиХ дочекује под снажни патронатом и притисцима међународне заједнице, али и у постизборном расположењу. Српска са никад јаснијим односом политичких снага, а и ставовима о значају слова изворног Дејтона.
- Ми желимо да још једном покушамо и да се вратимо на изворне принципе Устава БиХ, узмемо наша права која нама несумњиво припадају по том Уставу. Ако то не буде могуће, ми ћемо креирати неке наше друге политике - каже Милорад Додик, предсједавајући Предсједништва БиХ.
Да изворни дејтонски Устав јесте кључ опстанка БиХ - увјерена је и предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић. Указује да је девастиран на штету Републике Српске, али и разумијевања и повјерења унутар БиХ.
- Улога међународне заједнице је кључни проблем, низ година прибјегава интервенцијама које не могу да ухвате коријене на овим просторима. Жалим што се нису повукли, јер увјек једна страна не жели дијалог ослањајући се на међународну заједницу - рекла је Цвијановићева.
"Надоградње" Дејтона неће бити, поручују и из Народне скупштине Републике Српске.
- Српска неће дозволити било какву уставну реформу у БиХ, јер чврсто стоји иза тога да је Дејтонски споразум довољан оквир за равноправност и развој свих народа и грађана Републике Српске и БиХ - истакао је предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић.
Од Републике Српске отуђене су чак 83 надлежности. Актер времена када су надлежности брутално отимане, јесте и некадашњи предсједник Народне скупштине Драган Калинић.
Осим покушаја принудне и насилне унитаризације отимањем уставних гарантованих надлежности, опстао је низ вриједности Дејтона: мир, аутономија ентитета.
Правни експерт и учесник преговора у Дејтону Радомир Лукић наглашава да је Српска постала конститутивна и да без њеног учешћа БиХ не би могла да постоји.
Правним насиљем високих представника којима су анексом 11 дата овлашћења врховног тумача Устава БиХ, од Дејтоном планираног трочланог Савјета министара, данас имамао чак девет министарстава и предсједавајућег и 70 институција. Са ентитетских на бх. ниво, само три надлежности пренесене су у складу са Уставом - војска, порези и Гранична служба. Све остале, посљедица су експеримената и међународног правног насиља.