X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
1411
03/12/2018 |  10:58 ⇒ 10:58 | Извор: СРНА

"Србија треба да тражи одштету за жртве геноцида"

Србија би требало да постави захтјев за надокнаду штете свим српским жртвама геноцида, односно њиховим насљедницима, као и за одузета добра, вјерске и друге објекте културе од Другог свјетског рата до данас, сматра адвокат Душан Братић.
Српске избјеглице послије хрватске акције "Олуја" - Фото: РТРС
Српске избјеглице послије хрватске акције "Олуја"Фото: РТРС

Братић, који као правни савјетник генерала Љубомира Бајића истражује околности злочина над ЈНА у Словенији и Хрватској, наводи да су у Словенији убијена 44 припадника ЈНА - шест официра, седам подофицира и 30 војника, док су 184 рањена, а да је у Хрватској извршено "на десетине најбруталнијих злочина", док је у акцији "Олуја" протјерано више од 250.000 Срба.

- Ниједан словеначки политичар није одговарао за ратне злочине из 1991. године, а хрватско правосуђе углавном покушава да брише историју да би на тај начин лаж наметнуло као истину - рекао је Братић за београдску Политику.

Он напомиње да је јавности данас скоро непознато да се доскорашњи извјестилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин фотографисао поред угљенисаних тијела из хеликоптера ЈНА, обореног код Љубљане 28. јуна 1991. године, као и да је одбио да преда тијела погинулих пилота, која су десет дана лежала на улици.

Братић истиче да се намјерно заборавља да је ЈНА била једина легална оружана сила у сувереној држави СФРЈ, да су сви напади на њене припаднике и установе представљали терористичке акте и оружану побуну, па су предсједник Хрватске Фрањо "Туђман и објекти које је он користио за ЈНА били легитимни војни циљ".

Подсјећајући да Повеља УН забрањује рат и примјену оружане силе, осим у самоодбрани, Братић указује да све истраге и суђења против бивших припадника ЈНА нису правнички, него политички акти.

- Не само да су замијењене тезе, него су замијењене и улоге. Умјесто да се суди онима који су извели терористичке акције и сецесију, суди се онима који су бранили државу, па се чак тражи и накнада штете. Србија би требало да постави захтјев за накнаду штете свим српским жртвама геноцида, односно њиховим насљедницима, као и за одузета добра, вјерске и друге објекте културе, од Независне Државе Хрватске па на овамо - каже Братић.

Како истиче, злочина је било на свим странама, али "примарни и најтежи од свих је злочин против мира који су починила сецесионистичка руководства Словеније и Хрватске".

- За тај злочин нико није одговарао. Захтјев Хрватске да јој Србија преда дио наоружања ЈНА на име њеног учешћа у финансирању армије, парадокс је и дрскост без преседана - наводи Братић.

Како објашњава, они се нису раздружили путем који је прописивао Устав, сагласношћу свих република, већ противправно.

- Југославија је нападнута и разбијена изнутра, извођењем оружане побуне и терористичких аката против ЈНА и српског народа - каже Братић.

Правни савјетник генерала Бајића, против кога се у Загребу води истрага због ракетирања Банских двора - сједишта Фрање Туђмана, поднио је српском тужилаштву за ратне злочине двије кривичне пријаве с доказима за ракетирање колона цивила у мјесту Сводна код Двора на Уни и на Петровачкој цести.