Суђење Махмуљину, наставак 19. децембра
Брзина је пред Судом БиХ рекао да је од формирања Трећег коруса такозване Армије БиХ, којим је 1995. године командовао Махмуљин, био помоћник команданта за финансије. Он је објаснио да се радило о организационој јединици унутар корпуса задуженој за обезбјеђење финансијских средстава којих никада није било довољно.
"Ми смо били подређени финансијској управи Генералштаба и њима смо упућивали захтјеве за додјелу неопходних средстава, а команданта Трећег корпуса или његове опуномоћенике ја сам, као и други помоћници команданата јединица, свакодневно информисао о стању и потребама војника", рекао је Брзина.
Свједок је потврдио да је Махмуљин у јулу 1995. године учествовао у "сарајевској операцији", те да га је током реферисања помоћника команданта јединица мијењао помоћник за безбједност, бригадир Екрем Алихоџић.
Према његовим ријечима, Махмуљина, који је у септембру 1995. био на Возућком ратишту, мијењао је помоћник за логистику Есер Арнаутовић.
Говорећи о својим обавезама, свједок је рекао да је требало да обезбиједи финансијска средства за набавку униформи, обуће, муниције, горива за потребе војних јединица, додајући да такав захтјев од "Ел муџахедина" никада није добио.
"Трећи корпус се у погледу финансирања сналазио на разне начине. Ослонили смо се на локалну заједницу, донације, поједине привреднике, а чак смо подизали и кредите да бисмо нешто реализовали. Новац за личне расходе минимално су нам дозначаване посредством Генералштаба", објаснио је Брзина.
Он је додао да су сви помоћници команданта јединица реферисали из свог дјелокруга рада. "Нико никада није спомињао нечовјечно поступање према ратним заробљеницима, а мислим да на тим састанцима није било припадника одреда `Ел муџахедин`", изјавио је Брзина.
Оптужница терети Махмуљина да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред "Ел муџахедин", није ништа предузео да спријечи злочин припадника тог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
Према оптужници, припадници одреда су од 11. до 29. септембра 1995. године убили 52 ратна заробљеника.
Наставак суђења заказан је за 19. децембар.