Мишић: Без колективних уговора нема примјене закона о раду
"Када инспектор контролише како је радник плаћен, да ли су све обавезе и права прописана Законом о раду заиста на располагању раднику и да ли је радник та права остварио, нема инструмента из којег је то тачно и прецизно видљиво да би могао да буде кажњен послодавац који није испоштовао права радника", рекла је Мишеићева новинарима након састанка са представницима Инспектората Српске.
Према њеним ријечима, због тога не треба никога да чуди када, на примјер, у неком колективу сви радници имају најнижу плату или пар десетина марака више од најниже плате.
"То није у реду, али нема инструмента којим се то може доказати, нема прописане ни цијене рада, ни сатнице, једино има прописана најнижа плата и најчешће један број послодаваца злоупотребљава институт најниже плате", упозорила је Мишићева.
Она је навела да је са представницима Инспектората разговарано о томе како заштитити основна права радника и како им омогућити да за свој рад добију адекватну зараду, те како обезбиједити сигурност радника када пријави неправилности везане за његова права из радног односа, а да га у томе заштити систем, као и о могућностима да се одређеним поглављима у Закону о раду пропишу бољи инструменти или алати, као и казне за кршење радничких права.
Мишићева је додала да је разговарано и о томе да ли постојеће устројство инспекцијских служби даје резултате, да ли је потребно преиспитати организовање и начин рада Инспектората Српске, да ли је рјешење доношење новог закона о инспекцијама.
Главни републички инспектор рада Зоран Микановић навео је да је за 11 мјесеци ове године извршено око 2.000 контрола из области радних односа, донесен већи број управних мјера и рјешења за отклањање неправилности, те издати прекршајни налози у укупној вриједности казни од око милион КМ.
"Најчешће су радничка права умањена када је ријеч о радном времену које је приказао послодавац и које се води у евиденцији и стварног које радник проведе на раду. Ми то знамо из приче радника, а проблем је како да инспектор утврди које је стварно радно вријеме, а радници из контрола углавном из страха не смију да кажу колико су провели времена на раду", рекао је Микановић.
Он је додао да се у контролама јављају и различите надлежности инспекција, наводећи примјер да је једна инспекција надлежна код обрачуна, а друга код исплата плата.
"Питање је како да радник слободно пријави шта доживљава на послу, колико времена ради, колику је плату примио без страха да ће трпјети посљедице. Тог механизма тренутно немамо", рекао је Микановић.
Он је навео и проблем непостојања колективних уговора, јер многе норме из Закона о раду упућују на колективне уговоре.