Случај "Дрековић": Гранатирање Калиновика - зла намјера и злочин без казне
"Из досадашње праксе, ми нисмо ништа друго ни очекивали. Злочини над Србима се не процесуирају, а када се процесуирају, оду у неку своју супротност. Правило је да се злочини над Србима могу урадити, макар то била и дјеца. Све то је давно изашло из сфере права и правде", рекла је Комленовићева.
Она је навела да је током гранатирања Калиновика, 3. јуна 1995. године, по Дрековићевој наредби осим смртно настрадале петнаестогодишње дјевојчице, тешко рањено више дјеце која су игром случаја остала жива.
"То је био обичан радни дан и школа је радила. Ништа што се десило није било случајно јер ми нисмо неки велики град да се није могло тачно процијенити окружење школе и центар овог мјеста. Ту није било никакве случајности нити грешке. То је била зла намјера и, нажалост, злочин без казне", навела је Комленовићева.
Она је додала да су разорени и оштећени објекти, међу којима је била и школа, обновљени, истичући да се оваквим радом Тужилаштва и Суда БиХ ране на души српског народа не могу поправити.
"Мислим да је касно за све ово што се сада ради. Тек сада, послије 23 године, дошли су вјештаци по налогу Тужилаштва да изврше вјештачење, а то како раде више је увреда за српски народ, посебно за дјецу која су рањена", сматра Комленовићева.
Она каже да убиство било чијег дјетета не смије остати некажњено, али да у овом случају не очекује да ће правда побиједити.
"Што се тиче овог Суда и Тужилаштва, од њих никада ништа добро и правично не очекујем. Једино што очекујем јесте да ће једног дана, овакви какви јесу, бити укинути. Они су давно `зарадили` да престану са радом", нагласила је Комленовићева.
Суд БиХ јуче је одбио приједлог Тужилаштва за одређивање притвора генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу, којег су припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ по налогу Тужилаштва БиХ ухапсили у Сарајеву у сриједу, 5. децембра, због сумње да је починио ратни злочин против цивилног становништва на подручју мјеста Калиновик код Коњица 1995. године.
Тужилаштво је саопштило да је Дрековић под истрагом и осумњичен да је починио кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва, односно да је у својству некадашњег команданта Четвртог корпуса такозване Армије РБиХ поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних лица за вријеме рата.
Дрековић је осумњичен да је у прољеће 1995. године издао директну строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц, да изврше неселективно гранатирање мјеста Калиновик, насељеног становништвом српске националности.
Из Тужилаштва наводе да је гранатирање извршено из артиљеријских оружја велике разорне моћи, у више наврата, током маја и јуна 1995. године, те да је усљед експлозије граната убијено дијете од 15 година, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих лица.
Гранатирање је проузроковало велико разарање имовине и објеката.