ЦДУ одлучила: Послије Ангеле Меркел "мала Меркел"
Умјерена политичарка блиска канцеларки има све шансе да је наслиједи и на челу Владе.
Громогласни аплаузи пратили су Анегрет Крамп-Каренбауер када је позвала два мушкарца које је управо побиједила у историјској трци да заједно са њом раде на јачању Хришћанско-демократске уније.
Од 1.001 делегата њих 517 дигло је руку да ова жена наслиједи Меркелову на врху посустале, али и даље највеће њемачке странке. Крамп-Каренбауер (56), позната под акронимом АКК, је иза себе у другом кругу оставила фаворита конзервативног крила Фридриха Мерца који је добио 482 гласа.
У првом кругу је АКК добила 450, Мерц 392, а трећи кандидат министар здравља Јенс Шпан 157 гласова.
Од Сарбрикена до Берлина
Тако за ЦДУ почиње нова ера након пуних 18 година колико је странку водила Ангела Меркел. Када је она дошла на чело, ЦДУ је још био дубоко у опозицији тадашњем социјалдемократском канцелару Герхарду Шредеру. Успон Меркелове кренуо је баш преко леђа Фридриха Мерца, којег је 2002. практично истиснула са мјеста шефа посланичког клуба у Бундестагу.
Тих се година Анегрет Крамп-Каренбауер пробијала у политици мале покрајине Сарске области, поставши прва жена на челу неког покрајинског министарства унутрашњих послова у Њемачкој. Премијерка те покрајине постаје 2011. и има искуство у вођењу двије разнородне коалиције: прво такозване Јамајке, са Зеленима и Либералима, а онда и Велике коалиције са Социјалдемократама. То искуство јој може бити од великог значаја за период који је чека.
Меркел је дала први миг кога би вољела као насљедницу када је позвала АКК да одустане од премијерске фотеље у Сарбрикену и постане генерална секретарка ЦДУ. Да се заправо стара о партији док се Меркел стара о крхкој Влади са Социјалдемократама као млађим коалиционим партнерима. У Берлин је прешла овог фебруара.
Па ипак, како је Меркел под паљбом у самој странци посебно од почетка избјегличке кризе, АКК се посљедњих мјесец дана трудила да се дистанцира. Тражи да се избјеглице које почине кривично дјело по сваку цијену истјерају из земље – макар и у Сирију гдје је још рат. Али то никако не значи да се одриче насљеђа Ангеле Меркел.
"Крамп-Каренбауер је више континуитет. Она наликује Меркел по начину на који говори, у мирном концентрисању на суштину и наравно у чињеници да је жена. Ко жели нови стил ЦДУ, за њега Крамп-Каренбауер није први избор", пише недјељник Шпигел.
Омиљена међу бирачима
Крамп-Каренбауер преузима партију која је према посљедњој анкети нешто ојачала и може да рачуна са 30 одсто подршке грађана. Добро је Демохришћанима дошла унутарстраначка борба која је јавно вођена уљудно, без много међусобних напада противкандидата. Каква је била закулисна кампања како би се придобили делегати из свих покрајина – то се само може замислити.
У Хамбургу су гласали партијски делегати из свих покрајина, али је могуће да су их преломиле анкете. Посљедња објављена каже да је АКК међу грађанима знатно омиљенија од богатог менаџера Мерца. Њој би подршку у унутарстраначкој трци дало 47 одсто присталица ЦДУ (Мерц 37 одсто), односно 45 одсто свих грађана (Мерц само 30). Јасно је да је умјеренија АКК дража бирачком тијелу од оштрог Мерца.
На карају, у томе је и ствар: предсједница ЦДУ није само шефица највеће странке – она мора постати канцеларка. Ако у томе не успије, вјероватно ће морати да се повуче. Редовни избори су 2021. године, уколико коалициона влада демохришћана и социјалдемократа издржи до тада. Меркел је раније најавила да хоће да остане канцеларка до краја мандата. Није искључено да ће направити мјеста за АКК и прије тога.