Пијемо ли безбједну воду?

Акција се односила на власнике бунара, пумпи и малих локалних водовода који су без стручног надзора и континуиране дезинфекције. Ријеч је о системима с којих се снабдијевају грађани који нису дио јавног водоснабдијевања, а међу њима има и оних који никада нису провјерили какву воду пију.

Једна дезинфекција у 14 година. Даница Бањац каже, исправност воде коју пију већ 14 година никада нису контролисали, а дезинфекцију су, признаје, урадили само једном. Иако због воде коју пију проблема до сада нису имали, Даница признаје да није сигурна у њену здравствену исправност.

Како би омогућили што већем броју власника индивидуалних водних објеката да преконтролишу воду коју пију, Институт за јавно здравство покренуо је акцију “Пијемо ли безбједну воду?“ - Резултати анализе, кажу, не изненађују.

- Укупни степен само микробиолошке неисправности био је 75% од укупног броја узорака који су били испитивани. Физичко-хемијску неисправност имало је 16% узорака, а 20% имало је удружено и физичко-хемијску и микробиолошку неисправност. У свему овоме предњаче копани бунари, истакла је Душанка Данојевић, специјалиста хигијене и здравствене екологије у Институту за јавно здравство Републике Српске.

Акцијом, ипак, нису у потпуности задовољни јер су прегледана само 24 узорка. Власнике бунара, кажу, покушали су стимулисати и нешто мањом цијеном, која је била 98 марака, док је уобичајена 126 марака.

- Уколико желимо да имамо у својим редовним годишњим контролама већи број таквих испитаних узорака вода, требали би снизити цијену, односно, ићи на то да можда имамо дане “отворених врата“ да бисмо за такве наше грађане имали бесплатне прегледе, додала је Данојевићева.

Осим контроле воде за пиће из бунара и пумпи, предмет контроле инспектора су мали, локални водоводи који су без стручног надзора. А то значи да нема ни редовне контроле ових водовода.

- Законом о заштити становништва од заразних болести прописано је да такви водоводни системи који немају титулара, немају адекватне документације, су у надлежности локалне заједнице на чијој територији се налази водовод. Међутим, локалне заједнице још увијек нису ставиле под контролу такве водоводе, правдајући то недостатком новчаних средстава, истакао је Пејо Ђурашиновић, в.д. главног републичког инспектора за храну.

Све индивидуалне водне објекте, кажу надлежни, а нарочито бунаре, требало би чистити једном годишње. То подразумијева избацивање постојеће воде и хиперхлоринацију. Само на тај начин, она неће бити штетна по здравље крајњих корисника.