У 10 мјесеци извоз смањен 6,45 одсто
Секретар Групације намјенске производње при Спољнотрговинској комори БиХ Адела Вукотић Терек изјавила је Срни да у задњих 10 година намјенска индустрија БиХ биљежи двоцифрене стопе раста извоза, тако да овај пад може бити забрињавајући, само ако на крају године буде овај негативни тренд.
"У прошлој години реализован је извоз у вриједности од 193,8 милиона КМ, што је више за 13 одсто у поређењу са извозом у 2016. Имајући у виду да иста динамика извоза није релевантна за мјесечну статистику, можемо очекивати да ће ова година бити једнако успјешна као и претходна", истакла је Терекова.
Она је навела да се у 10 мјесеци највише извозило на тржиште Судијске Арабије, Турске, Авганистана и Египта, те додала да се 91 одсто извоза односи на муницију, а остатак на дијелове за ватрено оружје.
Према њеним ријечима, тренд у глобалној потражњи производа одбрамбене индустрије је у паду још од задњих предсједничких избора у САД, када се отклонила забринутост око укидања Другог амандмана, што је истовремено резултовало рекордним нивоима залиха које су још увијек на високом нивоу.
Терекова је појаснила да цијена ових производа расте због високих стандарда безбједности, квалитета, контроле емисије штетне материје, хемикалија, а што сигурно утиче на смањену глобалну потражњу.
"Чињеница да су производи намјенске индустрије БиХ пласирани широм свијета говори да је свако тржиште важно и интересантно, али треба имати у виду да сваки извоз на ново тржиште подразумијева и бројне предуслове, односно дозволе за извоз у складу са геополитичким збивањима и положају БиХ у односу на њих", истакла је она.
Када је ријеч о проблемима при извозу ове гране привреде, Терекова је нагласила да се они углавном односе на административне препреке, попут високих трошкова пратње припадника полиције код кретања/превоза оружја и војне опреме.
Према њеним ријечима, присутни су и проблеми који се односе на немогућности прибављања повољних авансних гаранција, али и они општег карактера, као што је недостатак квалификоване радне снаге, који није заобишао овај сектор.
"Упркос добрим пословним резултатима, за озбиљну модернизацију и развој намјенске индустрије БиХ потребне су научно-технолошке основе, као и стручни кадар који је технолошки опремљен", рекла је Терекова.
Ова грана привреде, према њеним ријечима, не може бити носилац економског развоја земље, без озбиљног улагања у научно-истраживачке пројекте, јер је ријеч о технолошки захтјевној области.