Ист.Сарајево- Најбоља представа "Преображај"
Образлажући одлуку, предсједник жирија Божидар Ђуровић је навео да концептуални оквир редитељског приступа Сегора Хаџагића чине бесмисао егзистенције, отуђење од породице, брисање свега људског под теретом мукотрпног и заглупљујућег рада, физичка деформација и интелектуална деградација.
"Глумачка игра састављена од апсурда, ироније, грубе и, на моменте, фолклорне комике и елемената поп културе у стилу Дејвида Линча, обликује ову представу у једну драмску и естетску цјелину која, надреалистички и беспоштедно разобличава стварност живљења у нашем друштву. У цјелини, овом изведбом једно од најинспиративнијих дјела свјетске литературе 20. вијека нашло је утемељење у актуелној животној збиљи", нагласио је Ђуровић.
Он је додао да је савремени умјетнички израз и проницљиво редитељско тумачење овог дјела уз помоћ маштовитих, оригиналних и ефектних сценских рјешења омогућио глумцима да лако пронађу префињену спону са публиком и понуде јој аутентични позоришни догађај.
Од четири жанровски различита глумачка монодрамска остварења сценском упечатљивошћу посебно се издвојила представа литванског редитеља Линаса Заикаускаса "Хамлетови снови" коју је извео Александер Аладишев, првак Академског драмског позоришта из руског града Владимир.
Жири је појаснио да се суштинско позоришно и животно питање бити или не бити, које је питање свих питања, давно постављено у најизвођенијем свјетском драмском комаду, по први пут се могло видјети у структури монодраме.
"Овај сценски предложак аутора Нине Мазур инспирисао је редитеља Линаса Заикаускаса да на јединствен начин, кроз модеран позоришни израз, користећи савремену технологију, омогући глумцу Александру Аладишеву да трагајући кроз лавиринте људске подсвијести у ониричној форми оствари сугестивну, слојевиту и јединствену улогу Хамлета и одговори на питање над питањима", навео је Ђуровић.
Истакао је да је селектор фестивала Љубо Божовић понудио широк дијапазон, те да је ријеч о представама које су појединачно имале утемељење у друштвеној збиљи и да је жири радио по савјести, на основу знања, животног и позоришног искуства.
"Трудили смо се да овим наградама помогнемо фестивалу, који ће за двије године да прослави јубилеј, 25 година постојања. Награде имају смисла само уколико су заиста непристрасне", рекао је Ђуровић.
За најбољу глумицу фестивала жири је прогласио Дубравку Дракић, за улогу Флоренс Фостер Џенкинс у представи "Сласти славе" Питера Квилера, а у извођењу Градског позоришта Подгорица.
Најбољи глумац је Драган Петровић Пеле, који је у представи "Хор бечких дечака" остварио слојевиту и ефектну улогу Аце, човјека који у позним годинама неуспјешно покушава да осмисли животни пут.
Директор фестивала Младен Јанковић честитао је награђенима и додао да је стручни жири био на врхунцу задатка, што се видјело по реакцији публике која се сложила са њиховом одлуком.
"И ове године смо се трудили да задржимо висок ниво квалитета програма, а одлична посјета томе најбоље и свједочи", истакао је Јанковић.
Прије свечаног проглашења најбољих и затварања фестивала, публици у Источном Сарајеву су се представили глумац Стојан Матавуљ са монодрамом "Комушање мозга" коју је и режирао, а након тога глумци Југоарта одиграли су представу "Хор бечких дечака" у режији Ирфана Менсура.
У оквиру фестивала одигране су монодраме "Хамлетови снови" Нине Мазур, "Краљев пут" Лилијане Ивановић, "Род и дом" Сафета Сијарића, "Комушање мозга" Стојана Матавуља и пет камерних представа "Женидба и удадба" Јована Стерије Поповића, "Преображај" Франца Кафке, "Млијеко" Василиса Коцикануриса, "Сласти славе" Питера Килтера и "Хор бечких дечака" Мирољуба Недовића.
У пратећем дијелу програма фестивала отворена је изложба "У дијалогу" аутора Данијеле Новаковић и Славка Тушевљака, а одржан је и округли сто о теми "Будућност и значај позоришта".
Промовисана је књига "Како се испричала неиспричана прича" аутора Ранка Павловића, добитника књижевне награде Совица и књига "Зна ли ко енглески" аутора Драгана Тепавчевића, добитника књижевне награде Златна сова.
Ове године на фестивалу били су заступљени драмски умјетници из девет градова из Русије, Србије, Црне Горе, Хрватске, Републике Српске и ФБиХ.
Предсједник жирија био је редитељ Божидар Ђуровић, а чланови редитељ Витомир Митрић и театролог Зоран Тодоровић.
Фестивал малих сцена и монодраме први пут је одржан ратне 1995. године у Хаџићима под називом Фестивал монодраме Републике Српске.
Организатор првог фестивала била је Републичка установа за културно-умјетничке дјелатности Срна фест, а Фестивал монодрама Републике Српске имао је задатак да афирмише и награђује професионалног глумца и домаћи текст.