Браћа Калаба из Бастаса живе без струје, воде и крова над главом

Девастиране и напуштене српске куће свједоче о времену које је стало након рата у Кантону 10.

Знају то најбоље браћа Калаба из Бастаса. Живе без струје, воде и крова над главом. Кажу, мучна је њихова свакодневица.

- Кров над главом, подносили смо захтјеве све је било на обећањима, до дан данас - прича Милован Калаба из Бастаса, Босанско Грахово.

Бројне су адресе на којима су тражили помоћ, од кантоналног до федералног нивоа. За Калабе не вриједи ни Анекс седам Дејтонског мировног споразума, ни право на живот достојан човјека.

- Највјероватније да је крива ФБиХ јер не раде ништа овдје, а како тамо у Српској сви људи имају права, без обзира на нацију - каже Жарко Калаба.

У несрећи Милована и Жарка ријетки су они који им помажу да преброде тешке дане.

- И ја сам био у овој фази када сам се вратио, 1999. године ништа нисам имао, али кренуо сам, помогло ми је да дођем до овога, тако и њима када би неко помогао они би дошли до резултата - напомиње Горан Рудић, село Нуглашица, Босанско Грахово.

За Милована и Жарка очигледно правде нема, као ни за бројне Србе у Ливањском кантону. Заборављени од кантоналне и федералне власти једина нада им је, кажу, помоћ из Републике Српске и Србије. У то вјерују и томе се надају.