Загреб у дипломатској офанзиви за бољи положај Хрвата у БиХ
Буде ли усвојена на гласању у петак, значиће то из Загреба сигурнију заштиту хрватских интереса у БиХ пред међународним институцијама.
БиХ је неодржива, Хрвати су изгубили право избора легитимних представника, Изборни закон неопходно је мијењати – кључни су аргументи предлагача Декларације Хрватског сабора о положају Хрвата у БиХ.
- Република Хрватска као потписница Дејтона и чланица Савјета за имплементацију мира у БиХ, дужна је реаговати на кршење Дејтона код Управног одбора ПИК-а - каже Божо Љубић, предсједник Одбора за Хрвате изван Хрватске у Сабору Републике Хрватске.
О садржају декларације владајући и опозиција без договора. Док први поздрављају напоре Хрватске владе на путу побољшања услова за Хрвате у БиХ, други њен садржај називају камилицом.
Тврде да не нуди рјешење, већ да је усмјерена против изаборног побједника Жељка Комшића.
- Једино рјешење које се нико неће усудити рећи овдје, а ја ћу га изговорити је трећи ентитет - напомиње Хрвоје Зекановић, посланик опозиционог ХРАСТ-а у Сабору Републике Хрватске.
- БиХ се може једино уредити као децентрализована правна социјална држава са федералним јединицама - додаје Анте Бабић, посланик владајуће ХДЗ у Сабору Републике Хрватске.
У декларацији се, као залог државности, помиње “корјенита“ измјена Устава, којом би се БиХ организовала на начелима федерализма, уз симетричну позицију конститутивних народа, што се може тумачити као званично пласирање идеје о трећем ентитету.
- Такво понашање и ова декларација директно су против угледа, утицаја и директно су против интереса Републике Хрватске - сматра Весна Пусић, Клуб посланика опозиционог ГЛАС-а и ХСУ-а у Сабору Републике Хрватске.
Током расправе којој је присуствовала и предсједавајућа Представничког дома БиХ, Борјана Кришто, с мостарским студентима, могле су се чути и оптужбе да званична Бањалука диктира став Хрватске о БиХ.
Загреб се ових дана нашао и на удару тројице бивших високих представника, који су га оптужили за мијешање у унутрашње ствари БиХ, што је Хрватска одбацила, а њихова европарламентарка Жељана Зовко, Евопској комисији поставила питање о финансирању и конторли расхода ОХР-а.