Европски парламент: БиХ не може да се носи са изазовом миграција

Расправу је иницирао посланик Хрватске Иван Јаковчић, који је истакао да је први разлог за њу хуманистички, људски, стање миграната - ситуација у којој се смрзавају дјеца, проблем њиховог образовања, али и проблеми у односима с локалним становништвом и насиље међу самим мигрантима, као и страх локалног становништва.

- Шизофрена је ситуација у којој се Хрватска налази. С једне стране се Хрватска прозива због третмана избјеглица, а, с друге стране, има обавеза штићења границе ЕУ. Велики је изазов за Европску комисију. Морамо до краја прецизно пратити сваку ситуацију у БиХ, тој земљи морамо помоћи - њене институције не раде још све како треба - рекао је Јаковчић.

Посланици су жестоко расправљали о томе шта се догађа на границама Хрватске у смислу поступања граничних полицајаца према мигрантима, избјеглицама и тражиоцима азила, с обзиром да извјештаји међународних организација наводе да се над мигрантима често врши насиље, преноси Телевизија Н1.

Посланик Шпаније у Европском парламенту Марина Албиол Гузман рекла је да пројекат миграције Европске уније крши властита правила.

- Морамо осудити хрватске власти. ЕУ брани границе како нико не би крочио у ЕУ и управо се због такве политике догађају овакве ствари и због такве политике умире на хиљаду особа. Одговорна је Европска комисија, земље чланице ЕУ и посланици који подржавају ову политику - поручила је она.

Било је ријечи и о могућности да миграције кроз БиХ у великој мјери доведу до радикализације грађана ове земље, те је тим поводом италијански посланик у Европском парламенту Марио Боргецио рекао да се можда међу мигрантима крије "димна завјеса екстремиста".

- Ту се можда крије димна завјеса, међу мигрантима, борци терористичке организације Исламска држава који су поражени сад улазе у БиХ - сматра италијански посланик.

Хрватски посланик, Маријана Петир из Европске народне странке потврдила је да средства Европске комисије треба да буду уложена у "заустављање радикализације у БиХ", да се не би догодили трагични догађаји као у Француској, Њемачкоји и Белгији.

Посланици из љевичарских странака оцијенили су да се данас у Европском парламенту вршила злоупотреба напада у Стразбуру од прије неколико дана, да би се изразили екстремистички исламофобни ставови о миграцијама, те су захтијевали да се истраже оптужбе о насиљу полицајаца на хрватским границама.

Европски парламентарац из Шведске Јасенко Селимовић рекао је да су могућности БиХ да се носи с овим проблемом ограничене.

- Знам да БиХ нема финансијске и управне капацитете да се носи с тим проблемом. Добио сам информације с терена да је полиција на граници с Хрватском користила силу и насиље против миграната и враћала их на подручје БиХ - рекао је Селимовић.

Извјестилац Европског парламента за БиХ Кристијан Дан Преда рекао је да постоји проблем политизације проблема у вези с мигрантима у БиХ.

- Постоји и проблем с мигрантима који су дошли до хрватске граница, а покушава се цијела ситуација исполитизовати. Једна колегиница из екстремне деснице из Европског парламента рекла је чак да Путинов човјек у БиХ може наћи рјешење - то уопште нема смисла - оцијенио је Дан Преда.

Посланик Жељана Зовко позвала је власти у Сарајеву да коначно овом проблему приступе озбиљно, заједно са међународном заједницом.

Члан Европске комисије Витенис Повилас Андриукаитис навео је да је од прошле године у БиХ упућено више од 30 милион евра помоћи.

- Хуманитарна помоћ у износу од два милиона евра је послата. Сарађујемо и са агенцијама УН, обезбјеђујемо храну, одјећу, склоништа, заштиту, љекарску помоћ. Знамо да је сада посебно опасан период и због тога је комисија додијелила више од седам милиона како би се побољшали капацитети, како би се помогло полицији и обезбиједио адекватан смјештај у БиХ - навео је он.

Овај члан Европске комисије подсјетио је да сва ова помоћ иде уз 24 милиона евра која је ЕУ послала БиХ од 2017. године за боље управљање границама.

- Европска комисија је у контакту с Владом Хрватске, разговарамо о оптужбама за бесправно поступање, те о томе да ти људи имају право да затраже азил. БиХ мора повећати своје напоре и спроводити поступке за тражење азила. Пружамо подршку и Савјету министара да би унаприједили њихове капацитете - нагласио је Андриукаитис.