Ковач: Послије Косова тежиште пажње НАТО биће на БиХ
Ковач је напоменуо да, према истраживању јавног мњења, готово 80 одсто становништва у Републици Српској не жели БиХ и Српску у НАТО-у, а око 70 одсто у Федерацији БиХ је за чланство.
- Таква супростављеност може водити БиХ у страдање и у потпуно растакање. Да је разума у политичким представницима хрватског и муслиманског народа, не би уопште запињали да БиХ иде у НАТО, јер то сигурно води у растакање државне заједнице која је и сада на лабилним основама - рекао је Ковач за Спутњик.
Он је подсјетио да су управо пренебрегавање воље српског народа и његова мајоризација, коју је тада спроводила муслиманска опција на челу са Алијом Изетбеговићем, довели до грађанског рата у БиХ.
Ковач је изразио бојазан да исто пренебрегавање воље српског народа поводом питања НАТО-а у БиХ може доводити до немира, криза, па и неких инцидената, а у неким несретним околностима и до рата.
- То озбиљни политичари не треба да сметну са ума, без обзира из ког народа у БиХ долазе, јер српски народ није за поткусуривање и не жели то да буде - сматра Ковач.
Он је оцијенио да би Милорад Додик, са становишта функције коју обавља као члан Предсједништва БиХ из редова српског народа, требало да Резолуцију Републике Српске о неутралности предочи институцијама у Бриселу и у оквиру ЕУ, првенствено пред НАТО-ом и да укаже да не жели наставак активности везаних за учлањење БиХ у НАТО.
- Срби у БиХ не желе да их од Србије раздваја граница ниједне војне алијансе - рекао је Ковач.
Он је навео да НАТО, прије свега САД и Велика Британија, схватају да не могу даље ако у потпуности не ријеше "црну рупу на Балкану" и да то подразумијева да цијели тај простор "угурају не само у европске него и у евроатлантске интеграције".
Када је ријеч о све учесталијим подстицањима питања зашто је 2009. српски представник потписао приступање БиХ МАП-у, Ковач је подсјетио да у то вријеме ни Србија није била потпуно против тога да разматра и евроатлантске интеграције, те да је Српска пратила ту матрицу.