Прослављена ктиторска слава манастира у Сасама
Након литургије и причешћивања великог броја вјерника, обављено је ломљење славског колача.
Владика Фотије је вјерницима у бесједи рекао да је српски цар Урош Нејаки или Свети цар Урош Немањић посљедњи светитељ из те династије и позвао српски народ да живи у љубави, миру и слози и у заједништву са другим народима.
Епископ Фотије позвао је на суздржаност и вјерност.
"Треба да будемо вјерни и одговорни према себи и другима и да се не стидимо своје вјере и нације идући путем Светог Саве у миру и слози", поручио је владика Фотије.
Он је додао да је тешко вријеме у коме живимо, али ако будемо живјели по српској традицији, будућност ће нам бити свјетлија.
Данашњој литургији присуствовало је и више десетина ходочасника који су, упркос сњежним падавинама, јутрос рано одвојено у двије групе препјешачили по 15 километара од Сребренице и Братунца до колоније у Сасама, а затим су заједно стигли до манастира гдје су присуствовали Светој архијерејској литургији и славском обреду.
Послије литургије, причешћивања и ломљења славског колача приређено је послужење за све присутне вјернике поводом ктиторске славе манастира – Светог краља Уроша и Светог цара Уроша Немањића који је саградио овај свети храм.
За повратак ходочасника и осталих вјерника у Сребреницу и Братунац обезбијеђен је аутобуски превоз.
Организатори поклоничког пјешачења до манастира у Сасама су Српска православна општина Сребреница и Светосавска омладинска заједница из Братунца.
Манастир Сасе саграђен је 1242. године, а задужбина је краља Уроша Првог Немањића, чије су мошти и крст дуго времена чувани у овом храму.
Као и највећи број српских манастира, и он је кроз историју више пута скрнављен, пустошен и обнављан. Тако је било и у посљедњем рату.
Стари средњовјековни манастир у Сасама био је метох манастира у Хиландару. Током 1989. године обновљена је манастирска црква, која је задржала аутентични изглед и манастир у Сасама прославио је јубилеј 750 година постојања.
Након посљедњег рата манастир је обновљен, уређен је простор око храма и уз благослов тадашњег епископа зворничко-тузланског Василија изграђени су манастирски конаци. Сада је то импозантан комплекс у јединственом природном амбијенту гдје радо долазе вјерници из разних крајева Српске, Србије и иностранства, а посебно из православних земаља.
Освештан је 18. септембра 2010. године.