Стопедести рођендан првог семафора

Први семафор на свијету угледао је свјетлост дана још далеке 1868. године на раскрсници испред Вестминстерске палате у Лондону. Изгледом ни приближно није био сличан данашњим семафорима, више је личио на жељезничку сигнализацију. Имао је функцију за слободан и затворен пролаз. Коришћен је као полуга, која се спушта и диже и на којој је писало ко има предност.

Београд и Србија мало дуже су чекали на свој први семафор, који је постављен 4. новембра 1939. године на раскрсници данашњег Булевара краља Александра и Таковске. Истини за вољу, потребе за њим није ни било, јер је саобраћај у то вријеме био прилично спор.

"Имали смо трамваје које су вукли коњи, а то значи да се брзине које су се развијале биле око 20 км на сат, и ту семафор није битан, већ је било гужве док се људи договоре ко ће проћи први", нагласио је професор Саобраћајног факултета у Београду Милан Вујанић.

Београд данас има више од 4.000 улица, са више од 500 раскрсница које регулишу семафори и 9.000 хиљада уређаја са свјетлосним сигналима. У поређењу са Београдом прије 80 година и једним семафором, јасно је да нам је судбина у саобраћају, ма колико год то чудно звучало, потпуно препуштена црвеној, жутој и зеленој боји.