latinica  ћирилица
19/12/2018 |  15:31 ⇒ 15:35 | Аутор: ТАНЈУГ

Представљена књига "Југославија у сенци рата" Џона Пола Њумена

У Београду је представљена књига Енглеза Џона Пола Њумена "Југославија у сенци рата" (Ратни ветерани и стварање нове државе - 1903-1945), о којој су говорили историчар Данило Шаренац, преводилац Дмитар Тасић и уредница Гордана Милосављевић Стојановић.
Југославија у сенци рата, Џон Пол Њумен (фото: johnpaul_newman) - Фото: Тwitter
Југославија у сенци рата, Џон Пол Њумен (фото: johnpaul_newman)Фото: Тwitter

- Истражујући културу побједе и пораза на простору Југославије након Првог свјетског рата, проф. Џон Пол Њумен суочио се са историјски скрајнутим документима које су прекриле велике теме и догађаји - казала је Гордана Милосављевић Стојановић.

Она је навела да "новостворена држава у чијим границама су се нашли побједници и поражени, није имала довољно капацитета да се избори с унутрашњим проблемима који су настали уједињењем, али и који су били наслијеђени из Аустроугарске и балканских ратова".

- Крхка и ратом опустошена Краљевина Југославија, под теретом је градила свој политички и правни систем усмјеравајући енергију на међународне односе, док су њени грађани очекивали бржи и праведнији бољитак за себе. Побједници и поражени у истој држави нису деијлили исте вриједности; политичке партије захтјеве грађана подредиле су својим интересима, а екстремисти незадовољство народа усмјерили ка националној нетрпељивости - истакла је уредница.

Према њеним ријечима, "турбулентне политичке прилике, међупартијски сукоби и диктатура допринијели су да се јаз међу побједницима и пораженима продубљује у годинама између два рата, ескалирајући кроз поновни сукоб обиљежен осветом и злочинима поражених у Великом рату. Као неутрални посматрач, проф. Њумен у књизи анализира заоставштину Првог свјетског рата чије посљедице до данас нагризају Европу и креирају геополитичке прилике на Балкану, нудећи поглед искоса на нашу прошлост".

НЊмен у предговору истиче да је ово критички приступ прошлости, као што сви историјски списи и тумачења треба да буду.

"Полазиште мог истраживања почивало је на жељи да се боље разумију разлози због којих је Краљевина Југославија била суочена с толико много тешкоћа у стварању интегрисане и функционалне политичке и националне културе. Вјерујем да су веома различита искуства појединих дијелова њеног становништва током Првог свјетског рата била коријен многих недаћа. То је, сматрам, проблем који се кроз историју изнова јавља у већини земаља које су покушале да помире разједињена ратна наслљеђа", наводи аутор.

У овој књизи сам, додаје он, настојао да идентификујем поменуте проблеме, као и да промислим на који начин насиље и подјеле једног рата, у датим околностима, могу да избију на површину у наредним ратовима.

"У расвјетљавању ове теме предстоји још посла, посебно у вези с оним што је посљедње наведено, а ја се надам да ће моја књига макар да узрокује дискусију, расправу, чак и неслагање", написао је Њумен у предговору књиге коју је у Великој Британији објавила угледна издавачка кућа Кембриџ јуниверзити прес.

Шаренац је нагласио да се "НЊмен веома озбиљно бавио темом коју је одабрао и захваљујући одличном знању српског језика могао је да чита архивску грађу свих бивших република СФРЈ".

Он је, истакао је Шаренац, помно истражио шта се догађало током Великог рата са српским и хрватским сељацима и цивилима, и детаљно је истражио како је дошло до непријатељства између два сродна народа који је дошао до изражаја током Другог свјетског рата.

Шаренац је оцијенио да је Њуменова књига драгоцјени допринос грађи о народима Југославије током првог и другог свјетског рата и редак поглед са стране о нашим народима током 20 вијека.

Преводилац Дмитар Тасић је истакао да је књига изузетно квалитетно написана и да је током превођења уживао у ауторовом специфичном приступу теми коју је обрађивао. "Књига прича о људима који су допринијели стварању Југославије и како је та држава функционисала, а ја сам му, као историчар по образовању, помогао да исправи неке грешке", казао је Тасић.

Он је похвалио Њумена да је пришао историјској грађи на савремени начин, да буде занимљива најширој читалачкој публици и да књига попут ове имају све већи број читалаца.