"Посљедице НАТО бомбардовања катастрофалне по дјецу до 19 година"
Предсједник Комисије Скупштине Србије за истрагу посљедица НАТО бомбардовања 1999. године Дарко Лакетић у интервјуу Срни није одбацио могућност да Србија и Република Српска наступе заједно са резултатима до којих дођу у истраживању посљедица НАТО бомбардовања, те додао да су већ сада посљедице катастрофалне због велике учесталости малигних обољења код дјеце до 19 година.
"Апсолутно, зашто да не. У сваком случају, ја сам на располагању колегама из Републике Српске. Истраживање би морало да се спроведе не само у Српској, него и на територији читаве БиХ", рекао је Лакетић.
Он је оцијенио да то треба да буде посматрано са медицинског и хуманог аспекта, не са политичког, као што је случај на Косову и Метохији, јер болест нема везе ни са политиком, ни националном припдношћу.
"То морамо детаљно анализирати, јер од анализе тих података нам зависи здравље нације", нагласио је Лакетић.
Истичући одличну сарадњу са парламентом Српске и њеним предсједником Недељком Чубриловићм, Лакетић је рекао да је Скупштина Српске изразила жељу да прати рад Комисије парламента Србије и да се активно укључи у рад, те да им он стоји на располагању.
"Стојим им на располагању и практично сву документацију коју наша комисија поседује, ја ћу им уступити са задовољством, наравно уз сагласност и председника парламента Србије /Маје Гојковић/", рекао је Лакетић.
Он је рекао да је упознат са посљедицама НАТО бомбардовања Републике Српске и да има податке за цијелу територију Српске, али и Хаџића, који сада не припадају Српској, те истакао да су, иако не може да саопшти тачну статистику, ти подаци поражавајући, због велике учесталости обољевања становништва.
"Имам податке о сваком пројектилу који је пао на територију Хаџића. Имам евиденцију буквално о свакој бомби са уранијумом", рекао је Лакетић, наводећи да су те бомбе коришћене прије свега за неутрализацију оклопних возила, јер имају велику пробојну моћ.
Он је навео да је НАТО наводно гађао оклопна возила /Војске Републике Српске/ у Хаџићима, те да је велики број тих пројектила остао и у земљи, као и финој микропрашини у облику наночестица које су вјетровима однесене и значајно даље.
"Те статистике су заиста катастрофалне. Са колегама из Републике Српске сам разговарао да они морају статистички обухватити те људе и мора се утврдити управо та инциденца /учесталост/ оболевања и коначно пронаћи узрочно-последична веза", истакао је Лакетић.
Што се тиче Србије, Лакетић је рекао да комисија, која тренутно спроводи научно-медицинско истраживање, већ има неке почетне резултате који говоре о узлазним трендовима оболијевања популације у Србији, нарочито до 19 година старости, односно дјеце и адолесцената.
"Карактеристично је да постоје узлазни трендови. Видимо очигледне узрочно-последичне везе између, с једне стране загађене животне средине, а с друге настанка болести", рекао је Лакетић, подсјетивши на резултате сличне италијанске комисије, која је утврдила да су италијански војници обољели након боравка на Космету.
Он је напоменуо да се први прелиминарни извјештај ове комисије, који ће бити поднијет Скупштини Србије, очекује 2020. године, те оцијенио да ће резултати рада ове комисије практично имплицирати правни и политички пут везано за ову проблематику.
"То значи, ако резултати буду указали на узрочно-последичну везу између контаминације средине у овом случају не само осиромашеним уранијумом и радиолошким ефектима, него и хемијским који су токсичнији, наша држава дефинитивно мора тражити сатисфакцију у смислу деконтаминације терена тамо где је неопходно, превенције обољевања тамо гје треба и евентуалног раног лечења одређених болести", каже Лакетић.
Он је додао да је веома важно што је Институт "Винча" урадио адекванту радиолошку деконтаминацију за почетну фазу, као и да је битно што су српски пољоривредни производи високо безбједни.
"Када то кажем мислим на то да најчешће нашим пољопривредницима траже сертификат више управо из тих разлога. Али, све те провере говоре о томе да је та деконтаминација учињена како треба и да практично у нашим пољоприврендим производима нема неких значајних повећања концентрације ових токсичних елемената", истакао је Лакетић.
Лакетић је навео да је српска комисија пратила прије свега малигне болести крви и лимфопоетског ткива, те да је ту запазила да практично у периоду од пет до 10 година од излагања организама одређеном токсину долази до највеће учесталости.
"Испитивали смо и настанак такозваних солидних тумора, то су тумори чврстих солидних органа. Запазили смо да њихова највећа учесталост иде након 15-те године од излагања одређеном токсину. Најчешће се јавља леукемија, апластичне анемије и тако даље", рекао је он.
Што се тиче броја обољеле дјеце до 19 година, он је рекао да је научно-медицинска студија још у изради, постоје неки подаци о броју обољелих, али још увијек не може да говори о њима, осим да су тенденције пораста учестале.
"Суштинска ствар је да постоји повећана учесталост у односу на неки период прије 1999. године", рекао је Лакетић, који је подсјетио даје комисија већ обишла Врање, а сад обилази Крагујевац и Панчево.
Он је навео да су чланови комисије у Врању затекли тешку ситуацију, прије свега са људима из села која су гађана пројектилима са осиромашеним уранијумом, односно села Братосавци, и код људи који су чистили предајник Пљачковица непосредно након бомбардовања.
"Нажалост, од 40 људи који су чистили Пљачковицу њих десетак је већ преминуло од малигних болести, а један број је оболио. За мене је било упечатљиво да су сви ти људи имали кожне манифестације болести, од црвенила, иритема, до хроничних улцерација, односно такозваних `живих рана`", рекао је Лакетић.
Он је додао да је за њега био јако потресан податак да су само за један дан регистровали да у селу Братосавце тренутно има троје обољелих од тумора мозга, а село броји око 300 становника.
"То значи да један проценат становника болује од тумора мозга. То је оно што смо само тог једног дана успјели да утврдимо и та статистика ме јако потресла и депримирала", додао је Лакетић.
Он је напоменуо да је први свједок српске комисије био предсједник сличне комисије италијанског парламента Јан Пјеро Скану, али и људи који су практично директно били на контаминираном терену.
"Свако ко се налазио и дошао у контакт са токсинима, значајан нам је као свједок, да пратимо његово здравље, да видимо утицај токсина. Поред њих, имамо намеру да позовемо и неколико екслузивних сведока из иностранства, али о томе не бих да сада говорим ", додао је Лакетић.
Напоменувши да је формирање српске комисије наишло на моменталну негацију, прије свега у иностранству и да је одмах дошло до једногласја да утицаја уранијум на здравље нема, Лакетић је рекао да је то неозбиљно, јер наука мора да пружи посљедњу ријеч.
Он је рекао да се комисији нису нудили страни стручњаци, али да је велики број људи поријеклом из Србије, који раде у свијету у врхунским еминентним инстутицијама, послао мноштво документације и материјала и својих истраживања.
Што се тиче Косова и Метохије, он је рекао да комисија сарађује са колегама из српских средина, са сјевера Косова, који имају податке, али да за Албанце у осталом дијелу Косова нема релевантних података, него само незваничних, који говоре да је учесталост онколошких обољења значајно повећана.
Најчешћа онколошка обољења су тумори лимфопоетског ткива, малигни тумори крви, односно леукемије, леукозе, болести крви у смислу апластичних анемија, као и солидни тумори, прије свега тумори мозга, штитне жлијезде, који су јако осјетљиви на зрачење.