X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
10/01/2019 |  11:22 ⇒ 12:42 | Извор: РТРС

Савковићи - десеточлана породица за примјер

Десеточлана породица Савковић из Дервенте може послужити као примјер свима како марљивошћу, радом, слогом, живот и у тешким условима може бити и те како лијеп.

Има их осморо од мајке Славице и оца Дејана Савковића. Ови вриједни и марљиви људи не скидају осмијех с лица и у духу православља и вјере одгајају 5 синова и 3 кћерке. У овом дому се осјети породична срећа и благостање и тако је свих 365 дана у години, посебно током празника јер им се веселе из дна свог бића. Таман кад вам у животу лађе потону и изгубите вјеру у доброту, јединство, марљивост и породицу, баш тад треба да се сјетите људи који на својим плећима носе огромна домаћинства. Домаћин се млад оженио, па су га и обавезе дочекале онако уз пут, али на све је био спреман и ништа му данас није тешко.

- Имао сам 17,5 година када сам се оженио. Отац у болници оперисао срце, ја му дођем у посјету, и кажем тата ја би се женио. Каже он јел рано сине, није тата, и ето - прича Дејан.

Многи ће рећи, кућа пуна граје и смијеха. Јутра им почињу рано, а ноћи завршавају исувише касно, али не фали им ништа, довољно су вриједни да се и с највећим потешкоћама лако изборе. Како сами кажу- уз Божију помоћ!

- Дјеца помажу, поготово ови старији, десна су нам рука, највише у кућним пословима. Замјене нас у кући у било којем послу - прича мајка Славица.

Савковићи нису чекали да им било шта падне с неба. Дејан је одрастао с два млађа брата, а након смрти оца преузео је породични бизнис, тако да су данас надалеко познати њихови ћевапи и роштиљ, те коре за питу.

- Немамо подршку никога, све сами финансирамо, али задовољни смо - скромно каже Дејан.

Ова вриједна породица чврсто вјерује у сваког свог члана. Тако марљиви и добри стубсу домаћинства које расте из дана у дан. Најстарији, шеснаестогодишњи Јован, свакодневно засуче рукаве и помаже родитељима.

- Двије године сам већ у послу. Научили су ме родитељи, и посао је постао свакодневница, а уз посао заволио сам и школу још више - каже син Јован.

Код њих се јасно зна ко је глава куће, уважавају се, поштују, воле, помажу. А посла је много. Жуљевите руке и хитре ноге свугдје стижу. Није лако за десеточлану породицу само храну припремити. А тек опрати, очистити, поспремити, купити, обезбиједити , написати задаћу и све остало што свакодневица носи.

- Подијелили смо се у пословима. Ја сам око дјеце, задаће, родитељски, а тата око финансија води бригу. Иако он каже да је терет највећи на мени, ја мислим да је обрнуто - прича Славица.

Савковићи поштују туђе, али највише воле своје. Редовно посте сви, иако су прави мајстори за роштиљ.

- Школа, вртићи, тренинзи, није лако, али стижемо све, и опет смо задовољни - напомиње Славко.

Иако мали, већ су научени шта значи породица и знају да имају највеће богатство - имају једни друге.

Са вјером у Бога, у породици Савковић рађали су се здрави дјечаци и дјевојчице, а по рођењу родитељи су им давали имена великих светитеља. Највеће изненађење за родитеље били су близанци.

Трудећи се да супрузи и дјеци обезбиједи све што је потребно за нормалан живот, да ни у чему не оскудијевају, глава породице Дејан Савковић истиче да, иако имају све што им треба, дјецу учи скромности и поштовању.

Дом Савковића, осим љубави препун је мира и спокоја. Иконе на зидовима, кандило, те све оно што представља вјеру православну говори колико су јој посвећени.