Уставни суд БиХ одбацио захтјев за враћање "бијелог хљеба"
Регистрар Уставног суда БиХ Звонко Мијан изјавио је Срни да је Уставни суд апелацију одбацио јер је поднесена од неовлаштеног подносиоца.
"Апелацију је првобитно потписало 11 чланова Представничког дома, од којих су два повукла свој потпис, што значи да их је остало девет, а то је мање од потребне једне четвртине од 42 посланика у Представничком дому парламента БиХ", рекао је Мијан.
У октобру прошле године 11 бивших посланика у Представничком дому поднијело је апелацију Уставном суду, којом су тражили оцјену уставности измјена наведеног закона.
Апелацију су потписали Момчило Новаковић, Салко Соколовић, Садик Ахметовић, Заим Бацковић, Предраг Кожул, Никола Ловриновић, Борислав Бојић, Ђорђо Крчмар, Ненад Лалић, Мирослав Миловановић и Јован Вуковљак.
Соколовић и Ахметовић су, након што су им запријетили санкцијама из њихове странке Независни блок, повукли своје потписе са апелације.
Пет од 11 првобитних потписника апелације - Новаковић, Бацковић, Соколовић, Ахметовић и Бојић подржали су наведене измјене Закона када су оне усвојене у Представничком дому.
Ове измјене којима се укида "бијели хљеб", односно накнада коју добијају званичници након престанка мандата, све до проналаска новог запослења, а најдуже годину дана, усвојене су у Представничком дому у фебруару 2015. године, а у Дому народа у марту 2016. године, чиме је ова привилегија на нивоу БиХ и званично укинута.
Уставни суд БиХ је на сједници Великог вијећа закључио да постоји кршење права "Мркоњићпутева" као апеланта на правично суђење из Устава БиХ и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода пред непристрасним судом.
У саставу вијећа у којем је донесена другостепена одлука у овом предмету учествовао је судија чија је кћерка у вријеме доношења те одлуке била приправник у канцеларији адвоката који је био опуномоћеник туженог.
У случају лица чији су иницијали А.Б. Уставни суд је закључио да постоји кршење права из Устава БиХ и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода када је редовни суд у образложењу о продужењу притвора пропустио да наведе конкретне околности које оправдавају закључак да би његово пуштање на слободу представљало пријетњу нарушавању јавног реда.
Уставни суд је констатовао да из образложења оспорених рјешења не произилази да је редовни суд, уопште разматрао могућност изрицања других мјера, осим притвора, мада је био дужан, у смислу Закон о кривичном поступку Републике Српске.
Све одлуке усвојене на данашњој сједници биће достављене апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда БиХ.