latinica  ћирилица
16/01/2019 |  10:47 ⇒ 13:59 | Аутор: РТРС

Породица Мићић ствара услове за останак дјеце на имању

Када је породица сложна и има заједнички циљ, онда се до њега лако и долази.

А шесточлана породица Мићић из Градца код Бијељине, која се бави узгојем товне јунади, жели да годишње на тржиште испоручује најмање 100 бикова.

Израчунали су да би такав обим производње био довољан за квалитетан живот породице и добра основа за останак дјеце на имању.

Прије 15 година почели су да се баве товом јунади. Постепено су ширили имање, градили објекте, куповали механизацију и повећавали број грла у тову.

Њихов сан да годишње тове 100 бикова оствариће се, кажу, за мјесец дана, када ће у товилиште увести 100 телади и створити предуслове за брже напредовање имања.

- Мени је жеља да моја дјеца и унучад расту крај мене. То ми је сан. Џаба је мени да они имају Швајцарску цијелу, кад нема моје дјеце крај мене, прича Јован Мићић.

У послове на фарми укључена је цијела породица. Чак и најмањи четворогодишњи син Немања увијек је поред њих када се нешто ради. На тај начин дјеца стичу радне навике и заволе посао и село. Двије кћерке и старији син не бирају послове.
- Искрено ја највише е навлачим силажу, али све зависи- како када и каквог посла има. Углавном, сви се договарамо шта треба да се ради, тако да ништа није унапријед одређено шта ће ко радити. Увијек се договарамо, каже Дејана.

- Посао није тежак и не одузима много времена. Два сата ујутру и исто толико увече, каже двадесетогодишњи Недељко, који, за разлику од својих вршњака, своју будућност види на овом имању.

Додаје да је лакше да буде сам свој газда.

ајвећи проблем у овом послу је, кажу, набавка телади за тов, па су присиљени да купују из увоза, а таква куповина често ствара проблеме, доноси болест у шталу и губитке.

Понекад је проблем и пласман, иако домаћа производња не покрива потребе становништва.

- Пласман није проблем када има извоз, а када нема извоза онда је проблем. Ми смо све легализовали, ушли у ПДВ рачунајући да то све иде како треба, да иде папиролошки уредно...Када нема извоза онда смо у незгодној ситуацији. Неће нико да купи, ради се на црно, а ми не желимо тако да радимо, наглашава Јован.

Ипак, успјешно се боре са проблемима и иду напријед. Значајну помоћ имају и у подстицајима, који су претходних година били 200 марака по утовљеном грлу.

Јово се нада да ће његова дјеца остати на имању, јер ствара услове за квалитетан живот, а васпитао их је да воле село и препознају предности сеоског живота.