Сјећање на најмлађег борца Требињске бригаде

Александар Маслеша је у рат кренуо са свега 16 година. Школску клупу и дјечачке снове да буде спортиста, замијенио је пушком, приступајући легендарној Бобанској чети, у саставу Требињске бригаде Војске Републике Српске.

Ни легендарни командант Бобанске чете, војвода Недељко Видаковић, његови саборци, ни породица нису могли спријечити голобрадог дјечака да крене у борбу и да живот за отаџбину.

Љубица Маслеша, Александрова мајка истиче како јој је данас тешко, исто као и првог дана када је изгубила сина, али захваљује свима на помену јер њен херој није заборављен.

Преживјели саборци кажу да је тешко у неколико ријечи казати причу о храбром дјечаку, ратнику, великом јунаку и примјеру како се брани свој народ. Команданта, војводу Видаковића, пратио је у свим задацима, и у оним најтежим, не одступајући ни милиметра. Страдали су од исте гранате, кобног 27. септембра 1994. године, на борбеној линији према Коњицу.

"Борио се до задњег даха и био спреман за то што је кренуо. Био је пуко дијете, голобрадо, са 16 година само. Није ниједног тренутка узмицао или се двоумио у намјери да се одбрани своја родна груда", наглашава Драган Ристић, замјеник команданта Бобанске чете.

Александар Маслеша, 24 године послије смрти, симбол је највеће и најискреније жртве за свој народ. Његово јунаштво опјевано је у епским пјесмама, и уписано у трајно сјећање.

"Нагнала ме љубав према отаџбини да напишем пјесму како би донио бар малу захвалност за Александров лик и дјело", нагласио је Предраг Јањичић, епски пјесник.

На споменик најмлађем страдалом борцу Требињске бригаде, цвијеће су положили саборци, представници Борачке организације Требиње, Управе града, као и удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.