Данас имена лауреата велике књижевне награде "Иво Андрић"
На конференцији за новинаре, која ће бити одржана у Медија центру, говориће академик Јован Делић, публициста и писац Мухарем Баздуљ и професор Александра Вранеш.
Велика књижевна награда "Иво Андрић" установљена је 2015. године. Жири који додјељује награду дужан је да током цијеле календарске године прати издавачку дјелатност у Републици Српској и Србији и да објективно сагледа значај укупног књижевног стваралаштва аутора и појединачног романсијерског остварења у том периоду.
Награда се састоји од Повеље и новчаног износа, а додјељује се у двије категорије - за укупно књижевно стваралаштво и за најбоље дјело објављено у протеклој години.
Награда за укупно књижевно стваралаштво "Иво Андрић" и за дјело "Три поеме" 2016. године додијељена је Матији Бећковићу, док је најбољи роман у 2015, према мишљењу жирија, "Осама" Владимира Кецмановића.
Наредне 2017. године награду "Иво Андрић" добили су Душан Ковачевић и руски писац Захар Прилепин. Ковачевићу је награда додијељена за укупно књижевно стваралаштво и за драмско дјело "Хипноза једне љубави", а Прилепину за роман "Обитељ" и књигу приповједака "Седам живота".
Прошлогодишњи лауреати били су музичар и пјесник Борисав Бора Ђорђевић и кинески писац Ју Хуа.
Ђорђевић је награду добио за најбоље дјело објављено у Републици Српској и Србији у 2017. за књигу поезије "Пусто острво", а Хуа за животно дјело за прошлу годину за његово цјелокупно прозно стваралаштво, поводом објављивања превода његова три романа код издавачке куће "Геополитика" у Београду.
Андрићев институт у Андрићграду, на чијем челу је прослављени свјетски редитељ Емир Кустурица, јединствена је установа културе, науке и образовања, која својим радом обједињује настојања Србије и Републике Српске да у тим областима остваре значајне резултате.
Институт има пет одјељења - за књижевност, историју, оријенталистику, политику и медије и Одјељење за филм.