latinica  ћирилица
20/01/2019 |  14:34 ⇒ 14:35 | Аутор: СРНА

Будимир: Нови закон не препознаје бивше носиоце станарског права

Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир истакао је да нови хрватски Закон о стабменом збрињавању не препознаје бивше носиоце станарског права, који су углавном Срби.
Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир - Фото: СРНА
Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко БудимирФото: СРНА

Будимир напомиње да је Хрватска једина од бивших република СФР Југославије укинула станарско право и тако оштетила више од 30.000 носиоца станарског права својих држављана српске националности, саопштено је из овог удружења.

Он подсјећа да је у децембру прошле године упућен Јавни позив за подношење пријава за стамбено збрињавање у 2019. години у Хрватској, у складу са Законом о стамбеном збрињавању на потпомогнутим подручјима, али да је, за разлику од ранијих година, рок за предају новог или измјену постојећег захтјева од 1. до 31. јануара.

Будимир подсјећа да се нови Закон о стамбеном збрињавању на потпомогнутим подручјима почео примјењивати од 1. јануара ове године, али да у њему нема једне посебне категорије, коју је Хрватска под притиском међународне заједнице признала, а то су бивши носиоци станарског права, који су углавном српске националности.

Према подацима Централне канцеларије за обнову и стамбено збрињавање Хрватске, на дан изгласавања закона за рјешавање преостало је још 669 таквих захтјева и то су углавном они који не посједују ниједну усељиву некретнину, нити ријешено трајно стамбено збрињавање на подручју бивше Југославије.

Што се тиче стамбеног збрињавања повратника српске националности који нису успјели да остваре своје право на основу Закона о обнови, биће обухваћени новом Уредбом о критеријумима за бодовање захтјева за стамбено збрињавање.

Будимир напомиње да се не виде цифре колико је уложено у стварање одрживог повратка у мјестима гдје живи српско становништво.

Једини податак који се може везати уз српску повратничку популацију јесте да је додијељено око 9.300 стамбених јединица бившим носиоцима станарског права, од чега је 1.647 стамбених јединица дато у најам изван подручја посебне државне бриге.

Будимир оцјењује да су главни проблем и даље ограничена средства државног буџета и то што одређен број корисника не користи додијељену некретнину за стамбено збрињавање, те подсјећа да ни представници Срба у хрватском парламенту нису задовољни са прокламованим циљевима стамбеног збрињавања.

"Уз све наведено, административни поступак рјешавања је спор па многи годинама чекају и прије доживе биолошки крај него позитивно рјешење. Парадоксално је да се у неким случајевима стамбено збрињавају људи који се не враћају, а не повратници који тамо већ живе више од 10 година у тешким условима", навео је Будимир.

Он истиче да је апсурдна и чињеница да се листе чекања годинама повећавају, а број становника се смањује.

"Бивши носиоци станарског права свакако не могу бити задовољни са оваквим законом јер би правда једино била задовољена када би се примјенио `Анекс Г` Бечког споразума о сукцесији и када би им била враћена њихова незаконито одузета станарска права", истакао је Будимир.

Он подсјећа да је стамбено збирњавање био један од услова да Хрватска затвори Поглавље 23 "Правосуђе и основна људска права", и тако од половине 2013. године постане пуноправна чланица ЕУ.

Поред тога, каже Будимир, Хрватска није испоштовала обавезе преузете билатералним и међународним уговорима, а посебно је игнорисала Бечки споразум о сукцесији из 2001. године, чијим се Анексом Г предвиђа враћање на стање од 31. децембра 1990. године.

На сајту Централне канцеларије за стамбено збрињавање Хрватске наводи се да је главни циљ који жели да се постигне Законом о стамбеном збрињавању, да се успостави ефикасан и оперативан систем мјера и активности који ће помоћи повратак, останак и насељавање становништва на помогнутим подручјима.

Право на стамбено збрињавање може се остварити најмом, те куповином куће по повлашћеним условима стамбених јединица у државном власништву, као и додјелом грађевинског материјала за поправку, изградњу или надоградњу стамбене јединице на земљишту у власништву корисника или на државном грађевинском земљишту.