У Требињу удвостручен број пољопривредних газдинства

Предност регистрације комерцијалног газдинства Драгана Пртило препознала је прије три године. Каже да је у предности када су у питању подстицаји, али и пласман производа. Седморочлана породица обрађује четердесет дунума земље. Приходи од пољопривреде омогућују плаћање обавеза, али и постепено ширење производње.

- Одмах смо регистровали газдинство које је прије тога било некомерцијално. Почела сам да уплаћујем доприносе, пошто немам неки други посао. На тај начин сам ријешила да сама себи будем газда - прича Драгана, која је носилац газдинства у селу Гомиљани.

Бранка Мирдиња, из села Турменти, није упозната са одредбама Правилника о подстицајима. Шансу за приходе препознала је у сточарству и производњи традиционалних сирева. За сада, корисник је подстицајних средстава са нивоа Града. Мјесечних 124 КМ пореза и доприноса, није велико издвајање.

- Добила сам статус од општине, изишли су нам у сусрет и добила сам 5.900 КМ - истиче она.

С краја 2016. године са укупно 386 регистрованих требињских пољопривредних субјеката, тај број, на крају 2018. стигао је на 661. Регистровање је донијело одређене предности на локалном нивоу.

- Један колосијек је социјални, гдје помажемо људима да набаве стоку, механизацију, репроматеријал или прошире објекте, а други колосијек је откуп пољопривредних производа - рекао је Веселин Дутина, директор Аграрног фонда.

Циљ је, рекао је Дутина, подизање на већи ниво организованости и да она буде препозната као профитабилна грана.

- Можда је Требиње један од ријетких градова у Српској гдје пољопривредници могу да добију подстицаје са два нивоа - додао је Дутина.

Проблем су уситњене парцеле, па већи број газдинстава не може добити статус комерцијалног. Независно од нивоа Министарства, издвајања из градског буџета, у складу с Правилником, биће проширена и у овој години.