Рајчевић: Креирати визију која ће служити економском развоју
"Циљеви Министарства, чија је надлежност значајно проширена, морају бити идентификовани за сваки ресор посебно. У наредне четири године морамо покушати да повећамо научну продуктивност, осигурамо квалитет на високошколским установама, остваримо међународну видљивост, те у складу са потребама тржишта рада извршимо ревизију уписне политике", рекао је Рајчевић у интервјуу Срни.
Када је ријеч о информационом друштву, Рајчевић наглашава да је потребно креирати четворогодишњу стратегију развоја електронске управе /е-управе/, са пратећим акционим планом, и што прије кренути у имплементацију електронских услуга управних органа да би грађанима и пословној заједници био олакшан свакодневни живот, а јавна управа постала доступнија, транспарентнија и ефикаснија.
"У области научнотехнолошког развоја морамо сагледати модалитете који ће довести до повезивања привреде и научноистраживачке заједнице у смислу коришћења комерцијалне експлоатације иновативних идеја, а сигурно и повећати обим улагања у науку и иноваторство", додао је Рајчевић.
Према његовом мишљењу, реализација планова и достизање зацртаних циљева не може се везивати за четворогодишњи мандат.
"Ипак, уколико трасирамо пут ка њиховом остваривању у догледној будућности, и схватимо да је ово заиста национални приоритет, бићу задовољан. Ствари морају бити покренуте, што прије то боље и убијеђен сам да, уколико као друштво будемо имали један широки консензус о визији развоја Српске базираног на иновацијама и модерним технологијама, можемо брзо направити помаке", каже Рајчевић.
Он напомиње да су у мандатима неколико претходних влада Српске и рада Агенције за информационо друштво предузети одређени кораци када је ријеч о дигитализацији друштва.
Рајчевић подсјећа да је у току реализација пројекта успостављања националног центра за управљање дигиталним идентитетима, чијим ће окончањем свако предузеће и грађанин бити у прилици да дође у посјед квалификованог дигиталног сертификата или онога што се колоквијално назива и-ај-ди /еИД/.
"То ће бити недвосмислена потврда идентитета лица које учествује у електронском пословном и правном промету у Српској. У пракси то значи да ће путем ове картице и сертификата на њој грађани и пословни субјекти моћи да комуницирају са Владом и владиним органима, уз пуну правну пуноважност електронских докумената, односно да ће се њима моћи идентификовати као странка у управном поступку, али и електронски потписивати документе", појаснио је Рајчевић.
Он је рекао да је недавно са предсједником Владе Републике Српске Радованом Вишковићем разговарао о начинима побољшања рада управног апарата у контексту увођења система е-управе.
"Сагласили смо се да ће се одређене навике у раду морати мијењати. Систем електронске управе подразумијева уплив технологије и модерних метода комуникације на већ развијену свијест и праксу о сервисно-оријентисаној управи код државних службеника", каже Рајчевић.
Промјена свијести, оцјењује он, у смислу јавне управе која је сервис грађанима и пословном окружењу, а не обрнуто, је услов без кога нема ни квалитетног система е-управе.
"На томе ћемо инсистирати креирањем јединственог регистра запослених у јавном сектору, повећањем контроле присуства на радном мјесту и објективног оцјењивања рада државних службеника. Неке од тих активности ћемо предузети и покренути већ у првих стотину дана рада Владе Републике Српске", тврди Рајчевић.
Говорећи о високошколском образовању у Републици Српској, Рајчевић напомиње да је приоритет анализирање квалитета наставе.
"Мишљења сам да је управо изостанак осигурања квалитета довео до снижавања критеријума на нашим високошколским установама, без обзира на природу оснивачког капитала. Морамо се запитати и како је могуће да лиценцирана високошколска установа истовремено није и акредитована, односно зашто су ова два процеса законски одвојена", рекао је Рајчевић.
Морамо се запитати, каже он, и да ли све лиценциране високошколске установе испуњавају услове прописане законом, можемо ли се ослањати на самовредновање и какав је заиста квалитет наставног процеса.
"Постоји перцепција код одређеног дијела јавности да је стање на појединим високошколским установама лоше. Нисам склон предрасудама и увријеженим мишљењима, али сам склон да реагујем у оним случајевима у којима се оваква перцепција покаже оправданом. Питање квалитета високог образовања је врхунско национално питање од ког зависи будућност Српске и нико нема право да га подреди било чијим интересима", категоричан је Рајчевић.
Он је оцијенио да је за Републику Српску од изузетног значаја и иноваторство, наводећи да бројне студије потврђују да су иновације кључне за развој конкурентности, стварање повољнијег пословног окружења и јачање привреде усклађене са модерним свјетским токовима.
"Зато је наш задатак да подстакнемо повезивање истраживачке заједнице, привреде и јавног сектора у динамично партнерство кроз које ће се његовати култура иновација и повећати наша конкурентност", изјавио је Рајчевић.