СМ усвојио информацију о статистичким показатељима у образовању

Од овог броја било је 48 школа за дјецу са посебним потребама, саопштено је из овог савјета.

У истој школској години у 311 средњих школа уписано је 124.148 ученика, што је у односу на 2016/17. школску годину мање за 2.676 ученика, или 2,1 одсто.

У Информацији Министарства цивилних послова наведено је да је у школској 2017/18. години у 321 предшколску установу /187 јавних и 134 приватних/ уписано 25.889 дјеце, међу којима је њих 544 са посебним потребама, те да је у односу на претходну школску годину број предшколских установа био мањи за 3,3 одсто, док је број дјеце ових установа порастао за 3,9 одсто.

Због попуњености капацитета, у 2017/18. години, укупно 2.777 дјеце није примљено у предшколске установе, тако да ће обезбјеђивање приступа и повећање обухвата предшколским одгојем и образовањем остати најзначајнији приоритети у овој области, саопштено је из Савјета министара.

Према подацима Центра за информисање и признавање докумената из области високог образовања, у БиХ је 50 лиценцираних високошколских установа, док се на листи акредитованих високошколских институција Агенције за развој високог образовања и обезбјеђење квалитета БиХ налази 30 високошколских установа, од чега двије са условном акредитацијом.

У академској 2017/18. години на први циклус студија високог образовања, укључујући и интегрисане студије, у зимски семестар уписана су 93.984 студента, међу којима је 11.058 апсолвената.

У истом периоду на постдипломске, магистарске, мастер и специјалистичке студије уписано је 11.360 студената, док је на докторске студије уписано 856 студената. У периоду од 2013. до 2018. године смањен је број студената за 19.306.

Укупни јавни издаци за формално образовање у Федерацији БиХ у 2017. години износили су 841.304.201 КМ, а у Републици Српској 407.935.376 КМ.

Савјет министара, на приједлог Агенције за безбједност хране, донио је Правилник о измјенама и допунама Правилника о максималним нивоима остатака пестицида у и на храни и храни за животиње биљног и животињског поријекла.

Одредбама Правилника прописују се максимално дозвољене количине пестицида у и на храни и храни за животиње биљног и животињског поријекла и усклађују са максималним вриједностима прописаним у ЕУ.

Циљ овог правилника је да се обезбиједи висок ниво заштите потрошача у складу са општим начелима прописаним Законом о храни, те омогуће једнаки услови на тржишту субјектима који послују са храном.

На приједлог Агенције за безбједност хране, Савјет министара у техничком мандату донио је и Правилник о стављању ван снаге Правилника о количини брашна утрошеног за производњу пекарских производа због његове неједнаке примјене, чиме су прихваћене иницијативе субјеката у пословању са храном и надлежних органа.

Стављање ван снаге овог правилника неће утицати на здравствену исправност производа, а службена контрола и инспекцијски надзор биће спровођени на начин како је то прописано важећим законским и подзаконским прописима, наводи се у саопштењу.