Карасик: Због руског новца, Загребу треба затворити врата
Улазак Хрватске могао би да угрози не само стабилност еврозоне, већ и будућност саме ЕУ, тврди Теодор Карасик са америчког Лексингтон института.
Он је за "Евроњуз" навео да су Руси и руски предсједник Владимир Путин спасили Хрватску да не постане нова Грчка након афере "Агрокор".
Приходи "Агрокора" износе око 15 одсто бруто домаћег производа /БДП/ Хрватске, а толико Лондон учествује у БДП-у Велике Британије. Пропаст "Агрокора" могла је да уништи хрватску економију.
Са око 60.000 запослених у југоисточној Европи, те годишњом продајом од 6,5 милијарди евра, распад ове компаније могао је да изазове домино-ефекат финансијске нестабилности широм регије.
Захваљујући Путину, то се није догодило. Акција спасавања завршила је са одобравањем да двије руске банке - Сбербанка и ВТБ - преузму 47 одсто удјела у "Агрокору".
Тако је, наводи Карасик, Путин добио посредан утицај на хрватску економију, и на највећу компанију у бившој Југославији. Затим је "Гаспром" искористио проруску политичку климу и потписао десетогодишњи уговор о испоруци милијарду метара кубних гаса Хрватској сваке године.
Будући да је 70 одсто тржишта покривено, Хрватска више нема потребе за даљим увозом. Хрватска је тако одвраћена од изградње алтернативне руте снабдијевања гасом преко острва Крк, коју подржавају САД и ЕУ, а која је могла да поткопа руске енергетске интересе у Европи.
Карасик истиче да је хрватско правосуђе корумпирано и наводи афере које су се догодиле током спасавања "Агрокора".
Њега брине "једва прикривени руски утицај" и чињеница да је "Гаспром" понудио да откупи МОЛ-ов удио у хрватском гиганту ИНА, а сличне понуде стизале су и из "Росњефта".
"Хрватски гамбит" изгледа као дио Путинове шире стратегије кориштења енергије као оружја у заокруживању Европе, сматра Карасик.
Неки економски и портали за политичку аналитику процјењују да је ријеч о константном страху Запада од било каквог руског утицаја на Балкану, па се свака руска економска инвестија посматра као политичка игра.