Димкић: Нису искључене ни насилне акције косовске полиције
"Ако сагледамо ситуацију реално, нас могу опструисати и на друге начине - конфискацијом имовине, опреме, блокадом рачуна... Ни сценарио физичког насиља није искључен", рекао је Димкић за "Спутњик".
Он је напоменуо да су се менаџмент и радници "Трепче" од почетка изјаснили да неће прихватити одлуке Приштине и, упркос великој забринутости менаџмента, одлучни су да не попусте пред бесправним законским рјешењима.
"Не можемо да предвидимо све у потпуности, али смо спремни за сваки могући сценарио", каже Димкић.
Одговарајући на питање шта би се десило у случају блокаде рачуна комбината, Димкић каже да у оквиру косовског система дефинитивно нема могућности за договор о било чему.
На спекулације медија да Албанци, ако преузму "Трепчу" и наставе да копају, могу практично да почну да експлоатишу руду и у централној Србији, Димкић каже да је то само хипотетичка ситуација и да се нада да се то неће догодити.
Према његовим ријечима, у том случају су мале шансе да би се наставила таква врста радова у комбинату "Трепча", јер се у тој веома регулисаној грани индустрије све дешава уз строгу контролу државе и система, и уз велики број неопходних дозвола и сертификата које "Трепча" тренутно има.
Димкић додаје да је структура "Трепче", која је подијељена на српски сјеверни и албански јужни дио, апсолутно и правно доказива, а да је структура капитала која се наводи у косовском систему "волунтаристички дефинисана".
"Они су могли да кажу да им припада 50, 80, 100 одсто компаније. Преко ноћи је утврђен неки број, не зна се према којим критеријумима, апсолутно без икаквих докумената", каже Димкић.
Он додаје да УНМИК никада није пристао на ту структуру, и чак јој се противи, али да то тијело УН само формално функционише, нема никакву власт, нити утицај на терену.
"И у овом смањеном обиму производње, ми смо далеко најзначајнији привредни субјекат на Косову и Метохији - основ привреде севера Косова", истиче Димкић.
Адвокат са богатим искуством у области међународног права Горан Петронијевић оцијенио је да свакако треба размишљати и о заштити државне имовине и силом.
"Али, будући да је јасно да то сада није опција, оно што стручњаци и упућени у стање на терену могу да ураде јесте да сугеришу држави да што адекватније, дипломатски, покуша да разреши ситуацију у свом најбољем интересу", рекао је Петронијевић.
Очигледно је да су Албанци, каже Петронијевић, приликом формирања параинституција на Косову и Метохији направили паралелни процес расподјеле капитала "Трепче" у односу на ту самопрокламовану државу.
"Нико од нас никада није те папире видео, али сам сигуран да би у неком спору пред међународним судом, у упоредној аргументацији, њихови аргументи били веома слаби", каже Петронијевић.
Он је оцијенио да све ово има везе са преговорима са Београдом и овим тренутком у цијелом процесу.
"Систем ће бити исти као и са војском косова и таксама на робу из централне Србије. Нагомилавају се афере, једна стиже другу и медији и јавност се баве актуелним проблемом, а претходни се аутоматски заташкава", каже Петронијевић.
Он каже да је за посљедњих 20 до 30 година постало јасно да је криза међународног права показала да "више ништа није свето" и да је Западу "свето само што је његово", те да је "приватна својина света само док се не појави неко јачи, неко ко може да је отме".
"Појавила се у међународној арени и теза о непоклапању државног и природног богатства - усмерена директно на Русију, као највећи басен природних богатстава на свету. Према њој, наводно, оно што је дубоко у земљи не припада држави, већ целој планети, а то је супротно свему што се учи на правним факултетима широм света", каже Петронијевић.
Професор са Рударско-геолошког факултета у Београду Војин Чокорило подсјетио је да су процјене да рудно богатство Трепче, односно лигнита, износи између 13 и 15 милијарди тона под земљом.
"Ако само једна тона кошта 10 евра, па онда израчунамо колико вреди у малопродаји&хеллип; Није то мало", рекао је Чокорило.
Он наглашава да су укупне резерве олова и цинка процијењене на четири до пет милона тона, а концентрат вриједи хиљаду евра.
"Злата у Трепчи има нешто мање, сребра има мало више, али ту су и други ретки елементи који се користе у специјалним индустријама широм Европе и света. Дефинитивно су то велики потенцијали, и велико богатство", каже Чокорило.
Скупштина самопроглашеног Косова усвојила је Нацрт статута рударског комбината "Трепча", који подразумијева да овај комбинат постане акционарско друштво.