X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
11/02/2019 |  15:29 ⇒ 16:01 | Извор: СРНА

Пантић: Филм о Степинцу треба да алармира јавност у Српској

Филм о контроверзном хрватском бискупу Алојзију Степинцу, приказан на програму Хрватске телевизије, представља покушај фалсификовања историје и требало би да алармира цјелокупну јавност у Републици Српској, историчаре, архиваре и политичаре, рекао је предсједник Удружења потомака жртава усташког злочина "7. фебруар 1942. године" Небојша Пантић.
Алојзије Степинац (фото:Profimedia, Privatna arhiva) -
Алојзије Степинац (фото:Profimedia, Privatna arhiva)

Пантић је рекао Срни да је овај филм обичан памфлет, те покушај Хрватске да фалсификовањем историје, докумената и тенденциозним изјавама у јавности о Степинцу, који је био саучесник злочина, буде створена слика о њему као о свецу.

- Филм оставља горак утисак на све потомке жртава усташког злочина - рекао је Пантић.

Он је навео да најновије приказивање овог филма представља покушај ослобађања Степинца одговорности од учествовања у злочину током Другог свјетског рата.

Документарно-играни филм "Алојзије Виктор Степинац", у продукцији Хрватске радио-телевизије, претпремијерно је приказан у Надбискупско-пасторалном институту на Каптолу, а премијерно је приказан синоћ на Првом програму ове телевизије.

Удружење "7. фебруар 1942. године" формирано је недавно у Бањалуци, а бавиће се прикупљањем документације о усташком злочину над Србима у селима Дракулић, Шарговац и руднику Рековац у Другом свјетском рату са циљем да буде направљен документарно-музејски простор.

Усташе су у рано јутро 7. фебруара 1942. године извршиле покољ Срба у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је најмање 2.300 људи, међу којима 551 дијете.

Усташе су убијале Србе без иједног испаљеног метка - сјекирама и ножевима под командом Јосипа Мишлова и петрићевачког жупника фра Вјекослава Филиповића из гарде Анте Павелића такозваног "Тјелесног здруга".

Први споменик жртвама овог покоља подигнут је 1965. године, а од 1991. године сваке прве недјеље прије годишњице страдања буде служен парастос у Дракулићу.