Свједочење о данима када је Бањалука била дио Србије
О тим и другим подацима свједочи изложба архивских докумената "Бањалука 1918", отворена у ужичком Историјском архиву. Поставку је, поводом стогодишњице ослобођења Бањалуке у Првом свјетском рату, приредио Архив Републике Српске, а Ужице је први град у Србији у који је стигла. Отварању су присуствовали Дејан Масликовић, помоћник министра културе Србије, Тања Ђаковић, помоћница министра просвете и културе Републике Српске, књижевник Мухарем Баздуљ и други, а изложбу је отворио замјеник ужичког градоначелника Немања Нешић. Масликовић је домаћинима захвалио на сарадњи са српским народом с друге стране Дрине:
– Ово треба да буде пракса да се установе културе на простору гдје живе Срби удружују, сарађују, праве заједничке пројекте, да то крунишемо и повезивањем градова на цијелом српском културном простору. Иначе, повељу о дефинисању српског културног простора ускоро ће потписати Република Српска и Република Србија – рекао је Масликовић.
По ријечима директора Архива Републике Српске Бојана Стојнића, Бањалука је слободу на завршетку Првог свјетског рата дочекала 21. новембра 1918. године, а 27. новембар исте године је датум уједињења Бањалуке с Краљевином Србијом.
– Рушењем поражене Аустроугарске монархије у јесен 1918. Бањалука је ослобођена вијековне окупације. На бањалучку жељезничку станицу 21. новембра стигла је прва чета побједоносне српске војске, први вијесник народног ослобођења од туђинског јарма. Народно вијеће Бањалуке је 27. новембра те године прогласило директно присаједињење Краљевини Србији. Формално-правно гледано, Бањалука је била дио Краљевине Србије од 27. новембра до 1. децембра 1918. када је створена Краљевина СХС, прва заједничка држава Јужних Словена. За нас то ослобођење има велики значај: слобода нам је тада дошла након четири деценије сурове аустроугарске окупације, ми Срби западно од Дрине с нашом браћом из Србије нашли смо се у заједничкој држави – казао је Стојнић.
Боривоје Милошевић, професор бањалучког Филозофског факултета, подсјетио је на дане завршетка Великог рата.
– Гдје год је српска војска тада пролазила кроз БиХ, без обзира на то да ли се налазила у Сарајеву, Тузли, Бањалуци, дочекивана је с радошћу, пријатељски, с великим надањима. Не само од Срба, већ и од других народа и конфесија – истакао је на отварању Милошевић, потом нам рекавши да није само Бањалука тада прогласила присаједињење са Србијом: то су учинила 42 од 54 среза у БиХ, па и Широки Бријег, Љубушки, Столац и друга мјеста с већинским римокатоличким или муслиманским становништвом.