latinica  ћирилица
19/02/2019 |  15:11 ⇒ 17:13 | Аутор: СРНА

Измјене Закона о фискалним касама подстичу развој привреде

Позитиван утицај на развој привреде и пословног окружења у Републици Српској усљед смањења обима сиве економије, унапређења контролних инспекцијских поступака и раст прихода од казни у милионском износу на годишњем нивоу требало би да буду главни ефекти предложених измјена и допуна Закона о фискалним касама, оцијенило је Министарство финансија Српске.
Министарство финансија Републике Српске - Фото: илустрација
Министарство финансија Републике СрпскеФото: илустрација

У образложењу Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о фискалним касама наведено је да је основни разлог за доношење овог закона садржан у потреби унапређења контролних инспекцијских поступака у области промета робе и услуга с циљем сузбијања сиве економије, што је као приоритет дефинисано и Програмом економских реформи Републике Српске за период од 2019. до 2021. године.

- Сива економија је присутна у скоро свим сегментима пословања, али је најизраженија у области промета робе и услуга. Један од најјачих алата за борбу против сиве економије јесте стварање услова за евидентирање промета робе и услуга и успјешна контрола тог промета путем фискалних каса - наведено је у образложењу Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о фискалним касама који је Влада усвојила недавно на приједлог Министарства финансија.

У образложењу које је дало Министарство финансија истакнуто је да предложене измјене и допуне закона неће довести до додатног издвајања средстава из буџета Српске и јединица локалне самоуправе нити ванбуџетских фондова, већ да ће донијети раст прихода.

- Уколико се пође од претпоставке да ће већина обвезника радије прихватити плаћање новчане казне у року од 48 часова, да је до сада новчана казна износила 1.000 КМ, односно 500 КМ за предузетнике, као и да је у 2018. години мјера забране обављања дјелатности изречена за 517 пореских обвезника, може се очекивати раст прихода од новчаних казни у износу око 1,2 милиона КМ на годишњем нивоу - наведено је у образложењу.

Нацртом закона о измјенама и допунама Закона о фискалним касама предвиђене су промјене и које се тичу забране обављања дјелатности и новчаних казни за прекршај учињен приликом регистровања промета и издавања фискалних рачуна.

Овим нацртом продужава се рок на који је могуће изрећи мјеру забране обављања дјелатности са досадашњих 15 на 30 дана.

Предвиђено је да мјера забране обављања дјелатности неће бити изречена ако порески обвезник који није евидентирао промет путем фискалне касе у року од 48 часова од извршења прекршаја плати изречену новчану казну.

У случају да Пореска управа у поступку контроле утврди да је обвезник у року од годину дана од дана претходно извршеног прекршаја поново направио исти прекршај, изриче му мјеру забране обављања дјелатности у трајању од 60 дана.

У Министарству финансија појаснили су да максималне казне које су предвиђене предложеним измјенама закона од 20.000 КМ за правна лица, односно 10.000 КМ за физичка лица и 4.000 КМ за одговорно лице у правном лицу никада не могу изрећи инспектори Пореске управе, већ искључиво суд уколико порески обвезнк затражи судско одлучивање о прекршајном налогу.

- Инспектор Пореске управе може изрећи искључиво минималне казне од 10.000 КМ за правно лице, 5.000 КМ за физичко лице и 2.000 КМ за одговорно лице - истакли су у Министарству финансија.

У Министарству финансија су подсјетили да је Законом о прекршајима прописано да ће починилац прекршаја, уколико плати новчану казну у року од осам дана од дана изрицања, бити ослобођен половине износа казне.

-- То значи да уколико инспектор Пореске управе изрекне новчану казну правном лицу, а он је плати у року од 48 часова, против њега неће бити спроведена мјера забране обављања дјелатности, а платиће 50 одсто минималне прописане казне што износи 5.000 КМ, а за одговорно лице 1.000 КМ - нагласили су у Министарству финансија и додали да ће под истим условима физичко лице платити 2.500 КМ.

У Министарству финансија су истакли да обавеза регистровања промета путем фискалних уређаја није мијењана и сви који су били обвезници до сада и могли су да буду санкционисани новчаним казнама, са том санкцијом могу бити суочени и послије усвајања закона само у увећаном износу.

Од обавезе регистровања промета путем фискалних каса су, између осталих, изузети самостални предузетници који обављају дјелатност старих и умјетничких заната и домаће радиности, занатску дјелатност као мали предузетници, пољопривредна газдинства и такси превозници који ту дјелатност обављају као мали предузетници.

Изузети су и мали предузетници који се баве занатском дјелатношћу као што су обућари, фризери или козметичари и на њих се не може односити новчана казна, као што то ни до сада није био случај.

Праг за улазак у систем ПДВ-а, а тиме и обавезу евидентирања промета путем фискалних каса износи 50.000 КМ прихода на годишњем нивоу.