Ускоро зона слободне трговине између Србије и Евроазијске уније

О томе би Међувладин савјет требало да одлучује крајем априла. Тиме се Србији отварају врата тржишта, са више од 180 милиона потрошача.

Након двије и по године преговора о Споразуму са Евроазијском унијом, Србија је на корак од циља. Потврђује то на свом твитер налогу и руски амбасадор у Србији Александар Чепурин.

Министар економског развоја Русије Максим Орешкин саопштио је да ће Евроазијски међувладин савјет ускоро донијети одлуку о успостављању зоне слободне трговине између Евроазијске економске уније и Србије. Наредна сједница Међувладиног савјета очекује се крајем априла - написао је Чепурин на твитеру.

Србија је до сада са Русијом, Бјелорусијом и Казахстаном имала 99 одсто роба на бесцаринском режиму, а овај споразум ће се односити на цијелу Евроазијску унију, укључујући Киргизију и Јерменију. Потпуно би требало да буде усаглашен у марту. Српским произвођачима омогућиће неограничен извоз воћне ракије, а уз квоте - и вињака, сира и цигарета.

- Оно што је битно за наше произвођаче воћних ракија, биће могућност извоза, бесцаринског извоза на тржиште Евроазијске уније, мислим да је то велика ствар за наше произвођаче који су нас бомбардовали захтјевима да им се то омогући, ево ја мислим да је ово сад добра прилика за њих, и оно што ће такође бити новина у односу на стари споразум – то смо успјели да издејствујемо – то су 2.000 тона цигарета - истакао је Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникација Србије.

- Ми већ одавно имамо споразум о слободној трговини са Русијом која има нешто више од 140 милиона становника. Са овим другим земљама које су чланице Евроазијске уније биће их 180 милиона, што је наравно много веће тржиште и што за нас може да буде само добро - напомиње Љубинка Милинчић, главна уредница "Спутњика" Србија.

Овај споразум могао би бити подстрек за проширење производних капацитета, а највише користи имаће произвођачи.

- Произвођачи наравно прије свега, па онда и они који извозе, тако да биће - имаће користи цијела земља, запослићемо неке људе, извешћемо неку робу, произвешћемо - поручује Милинчићева.

То би, кажу упућени, могао бити и добар сигнал за потенцијалне инвеститоре, као додатни мотив да улажу у српску привреду.