latinica  ћирилица
ТВ УЖИВО
РАДИО УЖИВО
22/02/2019 |  17:47 ⇒ 20:36 | Аутор: РТРС

Савез српских удружења у ФБиХ затражио да Дом народа попуне Срби повратници

Савез српских удружења у Федерацији БиХ упутио је кантоналним, градским и општинским властима у Сарајеву иницијативу да се врате предратни називи улица. То је, кажу, тест на којем ће партије које истичу мултиетничност показати да ли су Срби у главном граду БиХ? За сада се, истичу у Удружењима, Срби повратници у Федерацији нису осјећали безбједно због дискриминације и опструкција.

Трг 10. крајишке народноослободилачке ударне дивизије, која је са романијским бригадама 6. априла 1945. ослободила Сарајево преименован је у Техерански. Обезвријеђене су и заслуге једном од ослободилаца Перу Косорићу, али и Војиславу Кецмановић, предсједнику ЗАВНОБИХ-а.

- Странке у Федерацији се поносе и диче антифашизмом као тековином, а све антифашисте и људе који су ословодили Сарајево су помели са улица Сарајева. Не можете доћи пред вјечну ватру и ставити вјенац ослободиоцима Сарајева, а да не кажете ко су били ослободиоци - истиче Ђорђе Радановић, предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.

- Од 329 припадника Министарства унутрашњих послова у Кантону Сарајево запослено је само 10 Срба, а на руководећим мјестима нема ниједног Србина, јер се на тим позицијама налази 17 Бошњака и два Хрвата - прецизирао је Радановић.

Он је додао да попис из 1991. године политичком Сарајеву служи само за попуњавање Клуба Срба у Дому народа Парламента ФБиХ, те оцијенио да је циљ те политике минимизирање српског политичког фактора.

Ни од Срба, којима је попуњен федерални Дом народа, Срби повратници у Федерацију не очекују заштиту. Игњат Симић, предсједник Савеза општинских удружења избјеглих и расељених Републике Српске се пита зашто то не би био неко од повратника који би заступали интересе људи који живе у тим срединама.

Повратак Срба у Федерацију, кажу, није спречавала политика останка у Српској, већ суптилне административно-правне опструкције - од манипулисања власништвима над имовином, па до наводне неисплативости електрификације српских села.

- У Смолућу код Лукавца око 2.000 Срба изразило је жељу да се врати. Боравили су три године и одустали. Данас су ту само рушевине и депонија - истиче Симић.

Савез српских удружења у Федерацији БиХ износи податак да у све и једној општини у Федерацији постоји по бар једно српско село у које се нико није вратио, као и да је 80 одсто српске имовине девастирано након рата.