Цијене нафте све веће, али слиједи слом?

На лондонском тржишту цијена барела повећана је за један одсто - на 65,75 долара, док је на америчком тржишту барел поскупио 0,5 одсто - на 56,05 долара.

Подршку цијенама пружају и вијести да се чланице Организације земаља извозница нафте и њени партнери придржавају договора о смањењу производње за 1,2 милиона барела дневно.

Додатну подршку пружа им смањење производње у Венецуели и Ирану због америчких санкција.

Улагачи се надају трговинском договору између САД и Кине, што би могло утицати на стабилизацију раста кинеске и глобалне економије.

Али, посљедњи подаци указују на успоравање раста највећих свјетских економија.

У фебруару је у САД број запослених повећан за само 20.000, што је најмањи раст од краја 2017. године, док су аналитичари очекивали 180.000 нових радних мјеста.

Кинески извоз је "пао" за 20,7 одсто у односу на фебруар прошлог мјесеца, што је највећи пад у задње три године.

Ни у Европи стање није боље - Европска централна банка знатно је смањила процјене раста економије еврозоне у овој години са 1,7 на 1,1 одсто, што потврђује да се раст највећих свјетских економија успорава.

Све то изазова пад цијена дионица на свјетским берзама.

Истовремено, производња нафте у САД креће се на рекордним нивоима од око 12 милиона барела дневно, што је највећи ниво производње једне земље у свијету.

Али, стручњаци очекују да се и то промијени, с обзиром да је компанија "Бекер Хјуџиз" за трећину смањила број активних нафтних постројења.