Зашто су приређивачи против новог Закона о играма на срећу?

Република Српска годишње на име пореза од игара на срећу убере нешто мање од 30 милиона марака. Ако се узме у обзир да је, на територији Српске, регистровано више од 1.000 кладионица, 440 аутомат клубова са више од 5.300 аутомата и близу 1.100 локација на којима се приређују електорнске игре на срећу, јасно је да ова област није адекватно опорезована, тврде у Влади. Процјене су да би, новим системом опорезивања, који ће умјесто паушалног бити одређиван према оствареном промету, али и опорезивањем добитака, овај износ требало да се удвостручи .

- Овдје су у питању интереси. Република Српска има свој интерес, ти приређивачи имају свој. Интерес Српске је да се повећају приходи у буџету од игара на срећу. И ту је тачка - рекао је предсједник Владе Српске Радован Вишковић.

Закон је у скупштину упућен по хитној порцедури, како би био сужен маневарски простор лобистима који су против његовог доношења, каже Вишковић. Нови закон није по вољи ни приватним приређивачима игара на срећу, који тврде да ће им бити угрожено пословање.

Већина приватних приређивача у Републици Српској данас су затворили своје пословнице. Тиме су, кажу, жељели да укажу на негативне аспекте новог закона. Тврде да би, ако овај закон буде усвојен, врата могли затворити трајно, чиме ће директно бити угрожено око 2500 радних мјеста. Осим повећања пореза, у неким сегментима и за 20 пута, спорна им је и одредба којом ће изгубити право на организовање електронских игара, у чији развој су, кажу, уложили велика средства.

- Већина кладионица живи од електронских игара. По новом закону то више неће бити могуће, то ће право имати искључиво Лутрија Републике Српске - сматра Игор Радукић, директор компаније "Williams d.o.o.".

Међутим, у Влади ову одредбу виде као јачање улоге Лутрије Републике Српске и обезбјеђивање равноправнијег положаја у односу на приватне приређиваче, јер је до сада, имала право да организује искључиво лутријске облике игара.

- У свим земљама у окружењу, лутрија има најзначајнију улогу и она приређује највише игара на срећу. Чак, неке земље су узеле монопол на игре на срећу и само државне лутрије приређују све игре на срећу, а у приватној режији то није могуће. Наравно, ми смо узели ту комбинацију, која је и у окружењу и код нас - сматра Зора Видовић, министарка финансија Републике Српске.

Против јачања улоге државне лутрије немају ништа против ни у опозицији, али проблематичан им је члан закона по којем игре на срећу, заједно са Лутријом Републике Српске, може организовати и други пословни субјекат. Сумњају у намјеру да се погодује одређеним интересним групама, којима би на овај начин био омогућен монополски положај на тржишту.

- Ако буде неких измјена одређених чланова и ако буде закон ишао у правцу убирања прихода искључиво Лутрије Републике Српске, онда је то ОК. Ако не буде, ако буде остао закон у предложеној форми, онда је то закон који је предложен за појединце - нагласио је Миладин Станић, шеф Клуба посланика СДС у НСРС.

Предсједник Владе Републике Српске је рекао да су најчешће примједбе које је чуо биле - зашто може још неко?

- Е неће моћи нико. То ће бити промијењено амандмански - додао је он.

Вишковић је и раније најављивао да ће бити уважени сви амандмани који ће унаприједити овај закон, без обзира од кога буду долазили. Подсјећа да Српска једина у окружењу није промијенила овај закон. Федерација то је, каже, урадила прије више од двије године и приход је, са мање него што Република Српска има у овом моменту, увећала на више од 150 милиона марака.