Ћеранић: Сарајево прихватило понуду коју су одбили Лондон, Париз, Берлин...

Подсјећамо, двојица дражављана БиХ, који су у Сирији били у затвору јер су се борили на страни терористичке организације Исламска држава, требало би до краја месеца да буду испоручени Сарајеву, изјавио је министар безбједности БиХ у техничком мандату Драган Мектић. Ријеч је о Ибри Ћуфуровићу из Доње Слапнице и Абдулаху Армину Чурту из селефијске заједнице у Ошвама, а њихова депортација Босни и Херцеговини реализује се на основу захтјева америчког предсједника Доналда Трампа да све европске државе преузму своје грађане који су у Сирији били заробљени током борби против ИД, те да их процесуира.

- Сам податак да су ту понуду одбиле велике земље које имају далеко комплекснији и ефикаснији систем безбједности довољно говори. БиХ је прихватила америчку понуду да прихвати своје грађане који су се у Сирији борили на страни најпознатијих терористичких организација попут Исламске државе и Ал Каиде. То је прије свега један удворички потез од земље која је показала да није спремна, да нема капацитете да контролише радикализоване особе - истиче.

Ћеранић наводи и примјер Едина Гачића, који је такође био један од повратника са ратишта, и који је усмртио неколико особа, а потом након опсежне полицијске потраге био ликвидиран.

- Ја не видим могућност да институције БиХ могу да гарантују својим грађанима да ће бити безбједни и да ће ова двојица повратника бити процесуирана на адекватан начин јер су све до сада изречене казне од органа правосуђа биле минималне и благе. Највиша казна која је и била изречена износила је седам година затвора, и то за организовање и пропагирање одласка у Сирију на ратиште - истиче он.

Поређења ради, указује Ћеранић, за истоветно дјело у Аустрији изречена је казна од 20 година, што само говори да Босна и Херцеговина једноставно није кадра да се носи са тим радикалним пријетњама, самим тим је и потез Мектића врло неозбиљан.

- То је мој став, поготову што овај случај долази у вријеме мигрантске кризе која тек треба да доживи кулминацију на простору Балкана. БиХ је очигледно у најтежој ситуацији - Хрватска полиција чува своју границу, стога се БиХ нашла у ситуацији да се на њеној територији створио својеврстан џеп, и то у Бихаћком окружењу, гдје се већ скупило око 5.000 миграната, а тај број само расте - констатује Ћеранић.

Ћеранић указује и на проблем широке мреже параџемата, која постоји на територији БиХ, а на коју више нико не обраћа пажњу, имајући у виду да те структуре, како тврди, сигурно не стоје по страни када је ријеч о "дочеку њихове браће". Отуда и потреба, додаје он, да се још једном укаже на чињеницу да су носиоци високих функција у сектору безбједности у БиХ врло неопрезни и кратковиди.

Упитан како ће се њихов повратак одразити на саму Републику Српску, Ћеранић тврди да опасност свакако вреба, јер не постоји зид између Федерације БиХ и Републике Српске, већ постоји слобода кретања, са једним изузетком, а то је, како истиче, чињеница да је систем надзора у Републици Српској далеко бољи него на преосталој територији БиХ.

Исти тај Един Гачић, објашњава Ћеранић, који је боравио у Бањалуци, није могао да учини ништа, али чим је отишао у други ентитет починио је два убиства. У том смислу Република Српска може имати више оптимизма јер њена полиција зна да ради свој посао.

- Ако су они уопште и успјели да оду до Сирије, да превале 3.000 километара како би се борили за идеје Исламске државе, ко нама гарантује да они у неком датом тренутку и на одређени сигнал неће ту борбу почети и овдје, а инфраструктура већ постоји - закључује Ћеранић.