latinica  ћирилица
13/03/2019 |  15:56 | Аутор: Агенције

Преминула Загорка Голубовић

Професорка Загорка Голубовић преминула је данас у Београду након дуге болести у 89. години, потврдили су за лист Данас чланови њене породице.
Загорка Голубовић - Фото: Wikipedia
Загорка ГолубовићФото: Wikipedia

Мјесто и вријеме сахране биће накнадно објављени.

Загорка Голубовић један је од утемељивача социјалне антропологије у Србији и један од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.

Рођена је 8. марта 1930. у Дебрцу, у општини Владимирци, код Шапца, а у Београду је живјела и школовала се од 1933. године. Са 14 година постала је чланица Савеза комунистичке омладине Југославије.

По завршетку рата наставила је школовање и дипломирала филозофију са 23 године. Први посао послије завршеног факултета добила је у Земунској гимназији, а након тога радила је и ради у Четвртој београдској гимназији (1952-1954).

У звање асистента на Филозофском факултету изабрана је 1957. године, а 1960. изабрана је за посланика у Савезној скупштини.

Након одбране доктората изабрана је у звање доцента, као прва антрополошкиња на Универзитету у Београду. Шездесетих година 20. вијека била је чланица редакције и ауторка бројних радова у престижном часопису "Праксис", потом и учесница Корчуланске љетње школе (1963-1974).

Била је једина жена у најужем језгру ове значајне филозофске групације. Пресудно је утицала на увођење предмета Антропологија и Социологија породице на основним студијама Одјељења за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду и учествовала је у оснивању и реализацији постдипломских интердисциплинарних студија антропологије на том факултету.

До пензионисања, 2001. године, радила је на Институту за филозофију и друштвену теорију, чији је један од оснивача.

Остала је активна у науци и јавном животу и након пензионисања. Почетком деведесетих година 20. вијека имала је запажену улогу у антиратном покрету у Београду и активно је учествовала у грађанским и студентским протестима 1996-1997. године.

Након демократских промјена 2000. године критички је анализирала економску транзицију у Србији.

Добитница је награда: "Витез позива" за појединце који су на најбољи начин усагласили своју професију и савјест 2007, "Верица Бараћ" за допринос борби против корупције 2012., као и награде за животно дјело "Радомир Лукић" 2014. године.