Ђорђо Сладоје добитник Дисове награде
Одлуку је једногласно донио жири којем је предсједавао редовни професор Филолошког факултета у Београду Јован Делић.
У образложењу се наводи да Сладоје има до сада 22 веома успјеле и високо оцијењене књиге, што га сврстава у ред "најостваренијих савремених српских пјесника препознатљивога гласа, дисовски горког, дисовски строго критички усмјереног на наше дане, али и дисовски оданог својој пјесничкој традицији, језику, отаџбини и народу".
"Тај глас је скептичан, обиљежен искуством рата, избјеглиштва, пораза, осјећања обескореијњености, нужно елегичан, проткан иронијом и горким хумором, драматичан глас о драматичном и у драматичном времену. Вјероватно су зато неколике његове књиге компоноване као "петочинке" - као прикривене драме вођене према трагичној катарзи", истакао је жири.
Награђени пјесник је рођен 1954. године у Клињи код Улога, у Горњој Херцеговини. Гимназију је завршио у Сечњу, а студије социологије у Сарајеву. До 1992. године радио је у Народној и Универзитетској библиотеци у Сарајеву. У вријеме рата у БиХ избјегао је са породицом у Врбас, гдје је радио као секретар Фестивала поезије младих и уредник часописа "Траг" до 2007. године.
Од 2007. године ради као уредник књижевног програма у Културном центру Новог Сада.
Објавио је 22 књиге поезије и приредио је "Најљепше пјесме" Рајка Петрова Нога (2002). За свој пјеснички рад добио је низ најзначајнијих награда, а о његовој поезији писали су најистакнутији српски критичари и објављена су два зборника критичких радова.