Дневни лист: Агенти ОБА-е са америчким колегама "чешљају" затворе и кампове у Сирији и Ираку?
Побједничка коалиција са Америком на челу је затражила од свих земаља да преузму своје заробљене држављане залуђене фанатичном и крвљу натопљеном идејом стварања велике тзв. Исламске државе на простору Сирије и Ирака, а министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак се прошлог мјесеца у име БиХ обавезао да ће тај амерички захтјев БиХ и испунити, наводи се у тексту.
Савјет министара је још крајем прошле године најавило утемељење Координационог тима које би било задужено за "операцију" повратка и пријема свих заробљених држаљана БиХ у сломљеном калифату.
Припреме за повратак
Та би се "Координација" требала ових дана и коначно формализовати, а у међувремену је већ започела припрема повратка и обрада заробљених држављана БиХ и њихових породица. Није то нимало једноставан процес и тако припроста процедура, пише у тексту.
Сваког заробљеника мора се лично идентифицирати, а и веома је компликован превоз од далеке Сирије до БиХ. Како се сазнаје у тајности су недавно на Блиски и Средњи исток отпутовали агенти ОБА-е у пратњи и уз помоћ америчких шпијуна да на лицу мјеста изврше све обраде и припреме за повратак неколико десетина заробљених бх. исиловаца у Сарајево.
Осим што им треба прецизно утврдити идентитет агенти ОБА-е имају врло битну задаћу размјене података с Американцима, Курдима, Сиријцима и Ирачанима о улози сваког заробљеног држављанина БиХ у страшном крвопролићу у Сирији и Ираку, а прије свега се мора врло егзактно провјерити јесу ли ти људи можда окрвавили руке до лаката и можда починили језиве ратне злочине што је био ритуал и пракса њихове брадате "браће" из војске тзв. Исламске државе, наглашава Дневни лист.
Кривични закон у БиХ је потпуно јасан. Сви који ће се вратити у БиХ, а докаже се да су учествовали на страном ратишту у борбама за тзв. исламску државу одмах по слијетању у сарајевску зрачну луку ће у пратњи полиције бити предани правосуђу БиХ и готово је сигурно како ће бити осуђени. Али, ако агенти ОБА-е у свом "чешљању" идентитета и улоге заробљеника дођу до провјерених чињеница да су починили и ратне злочине онда им пријете и додатно знатно веће казне. До краја овога мјесеца би, како тврди министар безбједности Драган Мектић у БиХ требали слетјети и први држављани БиХ, привремени станари сиријских и ирачких казамата.
- Да је отишао радити, да заради новац, да помогне породици, па хајде. Он је отишао да убија невине људе. И сада, кад се врати, нека тражи свог Билала Боснића, он има и жене и куће, нека му он да све што му треба - поручује Шефик Ћуфуровић отац заробљенога "исиловца" Ибре Ћуфуровића са подручја Велике Кладуше који би међу првима требао стићи у БиХ.
- Што се мене тиче, заслужио је смртну казну. Он више није мој син и мени не треба. Могу само отићи ако ме Тужилаштво позове да будем свједок против њега, испричаћу им све што сам вама открио - открива из дубине душе језиво трагичну породичну судбину отац растројеног и "испраног" младића.
Почетком фебруара ове године Сједињене Америчке Државе позвале су земље широм свијета да преузму своје држављане, стране борце, али и жене и дјецу. Из Савјета европе је поручено БиХ да ће морати примити натраг све своје држављане који су се борили у редовима ИД-а, пише Дневни лист.
Ратни злочини
Милитантима у замишљеном калифату придружило се око 40.000 страних бораца из 110 земаља свијета. Није познат тачан број држављана БиХ који се у овом тренутку налазе на подручју Сирије и Ирака. У институцијама се оптимистично тврди да је БиХ успјешно развила механизме за прихват повратника са страних ратишта те да су први такви случајеви забиљежени већ 2013. године.
- Дакле, нити се ради о неком потпуно новом изазову, нити ће повратак бити тако масован да га се неће моћи контролисати. Индивидуално ће се утврђивати могућа кривична одговорност сваког од тих повратника и процјењивати има ли елемената за подизање оптужница. Оно што недостаје су програми за рехабилитацију и реинтеграцију повратника мушкараца, жена и дјеце у друштво. То нити може, нити треба бити посао репресивног апарата и ради се о изазову за цјелокупно друштво. Нисам сигуран да смо у овом тренутку у стању дјелотворно одговорити на тај изазов - анализира експерт за тероризма проф.др. Владо Азиновић за Дневни лист.
Према његовом тумачењу особе које су напустиле БиХ након љета 2014. године, када је усвојена допуна Кривичног закона у чланку 162 Б, којим се санкционише учествовање у паравојним или параполицијским формацијама у неком сукобу изван БиХ, по повратку у земљу биће саслушане, у неким случајевима и задржане. На темељу прикупљених сазнања и агената ОБА-е у размјени са америчким колегама и обавјештајцима у Сирији и Ираку и доказа против њих против повратника ће сигурно бити подигнуте оптужнице и и биће им суђено пред Судом БиХ. У досадашњој пракси суђења за организовање, потицања па и сами одлазак на страна ратишта "домаћи терористи" су се углавном успијевали договорити са Тужилаштвом БиХ па су добивали релативно благе односно минималне казне.
У случајевима заробљених припадника ИСИЛ-а из БиХ никако не би требало очекивати "попуштање" Тужилаштва, а на крају нити Суда БиХ и заправо је реалније очекивати драконске, максималне казне, наводи се у тексту.
Дневни лист наводи да је до сада правоснажно окончано више од 20 таквих процеса против повратника с ратишта у Сирији и Ираку, као и против оних у БиХ који су их врбовали, потицали и плаћали та путовања. По правилу, такве су особе онда биле упућиване на одслужење затворске казне.
Ова пракса не односи само на припаднике "Исламске државе", него и на оне који су били у формацијама повезаним са Фронтом Ал-Нусра или Ал-Каидом јер су посебном резолуцијом Уједињених народа ове три групе проглашене терористичким, а свака чланица УН-а преузела је обавезу да ће кривично гонити своје грађане који су приступили тим групама. Наиме, одредба 162 Б односи се и на грађане БиХ који су одлазили на ратишта у Украјини, али је таквих случајева било изнимно мало - само седам, а углавном се радило о људима који живе изван БиХ те су тако остали недоступни органима гоњења.
У међувремену је саопштено да би још двојица држављана БиХ, који су се борили у редовима "Исламске државе" у Сирији, до краја марта 2019. године требали да буду враћени у БиХ. Ово је потврдио министар безбједности БиХ Драган Мектић.
Рекао је да се ради о особама које су тренутно у затвору на сјеверу Сирије и под надзором Сједињених Америчких Држава.
За њима су расписане међународне тјералице, а по повратку у БиХ биће предати правосуђу.
- Ми смо за њима расписали међународне потјернице, а када смо расписали потјернице за њима онда их морамо и прихватити. Приликом расписивања потјернице, њима је одређен притвор. Ми смо већ добрим дијелом документирали њихове активности и преузећемо их. Одмах ћемо их предати Тужилаштву и Суду на даље процесуирање - рекао је Мектић.
Од 2012. до 2017. године око 240 држављана БиХ (180 мушкараца и 60 жена) отишли су на ратишта у Сирију и Ирак. Безбјеосне службе процјењују да се већина придружила екстремистима "Исламске државе" (ИД) или другим екстремним и терористичким групама. Неки од њих су, попут Амира Селимовића из Живиница, слали пријетеће поруке у БиХ "невјерницима" и муслиманима "који су напустили ислам".
Овај екстремиста, који је пријетио смрћу и реис-улеми Исламске заједнице у БиХ Хусеину Кавазовићу, заробљен је недавно на граници Сирије и Ирака гдје се са посљедњим "фанатичним" припадницима ИД-а одупирао офанзиви коалиционих снага.
Селимовић, али и други држављани БиХ који су се на страним ратиштима на Блиском истоку борили у редовима екстремиста, ускоро би могли бити изручени БиХ. Процјењује се да је на страним ратиштима погинуло око 60 држављана БиХ, док их се око 50 вратило у ову земљу+, закључио је Дневни лист.
Извор: www.dnevni-list.ba