Кришто: Неопходне промјене Устава БиХ
Као начела уставне реформе наводе се заштита конститутивности, односно равноправности свих конститутивних народа и јачање конституционализма, отклањање свих облика дискриминације и успостављање равноправности свих грађана, те заштита мањина, и то усклађивањем Устава БиХ са Европском конвенцијом о људским правима и одлукама Европског суда за људска права.
Предсједавајућа Представничког дома парламента БиХ Борјана Кришто на конференцији за новинаре по завршетку скупа рекла је да ниједна земља није постала чланица ЕУ, а да није промијенила устав и да је то неопходно и за БиХ.
- Ми данас имамо Устав који је дио Општег оквирног споразума за мир у БиХ и нема, заправо, ни демократски легитимитет. Чињеница је да је то Устав којим су Хрвати, Бошњаци и Срби, као и други грађани који живе у БиХ, дефинисали државну заједницу, а из закључака које смо донијели, промјена Устава је неопходна - нагласила је Кришто.
Она је навела да из принципа конститутивности, на чему почива Устав БиХ, произлази то да сва три народа морају имати иста права.
- Једнака права првенствено се огледају у легитимном представљању политичких представника на свим административно-политичким нивоима - рекла је Кришто.
Професор на Филозофском факултету Свеучилишта у Мостару Миле Ласић рекао је да ће БиХ, без промјене Устава и европске будућности, остати земља сукоба.
- Новим уставом ми бисмо се прво међусобно признали као конститутивни народи, што је јединствена порука овог скупа, а тамо гдје се оформљени национални идентитети међусобно не признају, конфликт је загарантован и није рјешив - каже Ласић.
Он је навео да се промјене на боље не могу очекивати све док у БиХ не дође до уважавања националних идентитета и међунационалог дијалога, те изразио жаљење због тога што се скупу у Неуму нису одазвали актери из бошњачких интелектуалних кругова.
Организатори скупа су били Хрватска академија за знаност и умјетност у БиХ, Свеучилиште у Мостару, Ректорски збор Хрватске, под покровитељством Хрватског народног сабора.