Отварање тајних ватиканских архива расвијетлиће и улогу Степинца
Високорангирани свештеник из Ватикана каже да папа Фрањо жели да се дође до пуне истине из времена Другог свјетског рата, након чега је могуће да буду објелодањени и документи који Католичку цркву неће приказати у најбољем свјетлу.
- То је једини начин да се затвори књига из Другог свјетског рата и сазна улога Ватикана у том времену - рекао је он, коментаришући најаву папе Фрање да ће наредне године бити отворени тајни ватикански архиви.
Он, према наводима београдског листа, не спори да би отварање архива могло бити важно за одлуку о проглашењу светим контроверзног кардинала Степинца током понтификата садашњег папе.
- Треба причекати да се отворе архиви док се то не деси ни ја ни било ко други не можемо да говоримо шта они крију. Оно што се сигурно може рећи јесте да ватикански архиви посједују преписку која је вођена у то вријеме између Степинца и врха Цркве у Ватикану - рекао је он.
Саговорник Новости није желио да спекулише да ли је ријеч о спектакуларним открићима која би могла да баце сасвим другу слику и на историјске догађаје из тог времена, али је рекао да је "Ватикан сигурно знао све што се догађало у НДХ-а за вријеме крвавог режима /усташког поглавника Анте/ Павелића".
- Документација може да расвијетли како је Ватикан реаговао на вијести из Загреба и Хрватске о злочинима који су тада почињени, а из тога ће бити и јаснија слика о понашању кардинала Степинца - рекао је он.
Историчар Милан Кољанин увјерен је да би увид у архиве већ одавно био доступан да је слика о Степинцу свијетла.
- Тешко је рећи да ли би отварање архива трајно угрозило процес беатификације Степинца, али би увид у документе дао комплетнију и увјерљивију слику о томе шта је радио и шта није за вријеме НДХ - рекао је Кољанин.
Он је подсјетио да је седамдесетих година прошлог вијека направљен избор докумената који се односе на Други свјетски рат, а да су се од 11 објављених томова два односила на бившу Југосалавију.
- Ту нема депеша које су из Загреба стизале у Ватикан, али има неких одговора које је Ватикан слао Загребу, а начелне су природе и из њих се није могло много тога сазнати - појаснио је Кољанин.
Хрватски историчар Хрвоје Класић навео је да је истакнути кардинал Ежен Тисеран обавјештавао Ватикан о усташким злочинима и о покатоличавању Срба које су спроводили фрањевци у Херцеговини и свештеници у Книну.
- Биће веома важно видјети и шта је Степинац писао папи и да ли га је детаљно обавјештавао шта се догађа у НДХ. Архиви, можда, крију документе који би расвијетлили његову улогу у то вријеме, па би дали одговор да ли је био критичан према режиму Анте Павелића - рекао је Класић и додао да би се могло доћи и до одговора на велику енгиму о улози Католичке цркве у бјекству Павелића у Рим, обученог у свештеника.
Он каже да архиви, можда, крију и одговор да ли је аутентично Степинчево писмо са његовог суђења у којем је оштро осудио покатоличавање православних вјерника.