latinica  ћирилица
22/03/2019 |  11:57 | Аутор: Вечерње новости

Судија из Шпаније: Караџића требало осудити на 40 година, ово је освета племена

Први предсједник Републике Српске Радован Караџић, дан послије коначне пресуде којом је у Хагу осуђен на доживотну робију, није клонуо духом, расположен је, рационалан и свјестан свега што се одиграва.

Овим ријечима, адвокат Марко Сладојевић пренио је утиске послије сусрета са својим брањеником.

- Добро се држи. Он је човјек јаког и несаломивог духа. И да је добио 15 година, исто му је као и доживотна. Ми сад размишљамо шта даље и како да се боримо за истину и правду. Најбитније нам је да добијемо подршку институција у Републици Српској, па и у Србији, да се тачно утврди шта се дешавало у Сарајеву, а шта у Сребреници - прича Сладојевић.

Приликом гласања о казни, двојица судија Хозе Рикардо де Прада Солеанса и Иво Нелсон де Каирес Батиста Роса били су против доживотне, а преостала тројица "за".

Сладојевић указује да је врло чудна формулација којом је одређена висина Караџићеве казне.

- Није речено да је осуђен на доживотну казну затвора, већ су тројица судија користила термин "на казну затвора до краја свог живота" или "остатак живота". То не постоји у Статуту суда. Због тога је један судија и издвојио мишљење и био против такве казне. Битан детаљ код доживотне је и да такви осуђеници имају право да затраже пријевремени излазак на слободу - каже он.

Према тумачењу бившег предсједника Механизма за кривичне судове у Хагу Теодора Мерона, и они који су осуђени на доживотне казне могу тражити пријевремени излазак на слободу, али тек када проведу 30 година иза решетака, што су двије трећине најдуже казне коју су трибунали за Југославију и Руанду изрекли (45 година је добио један осуђеник за догађаје у Аруши).

Судија Хозе Рикардо де Прада Солеанса објаснио је у издвојеном мишљењу да сматра да је Караџића требало осудити на 40 година, јер "казна у било ком трајању не може изгубити своју људскост", што се доживотном пресудом дешава.

- Првостепена пресуда од 40 година представља дуготрајну казну ако се упореди са продужетком људског живота. Казна у било ком облику не смије изгубити своју људскост и то је оно што одређује разлику између законски цивилизованог одговора и племенске освете - насписао је Де Прада.

На доживотну казну у Хагу осуђени су Здравко Толимир и Љубиша Беара који су умрли у затвору, као и Вујадин Поповић, Милан Лукић, Станислав Галић и Ратко Младић (није коначно).

Бивши командант Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске Галић заточен је у Њемачкој.

Прије пет година, ова држава послала је допис у Хаг у коме их обавјештава да је Галић у затвору већ 15 година, па је по њиховим законима испунио услов за пријевремено пуштање. Тадашњи предсједник Трибунала Теодор Мерон одбацио је захтјев за пуштање објаснивши да пријевремени отпуст може тражити тек када прође 30 година.

Иначе, Караџић је послије изрицања пресуде, Србима у Републици Српској поручио:

- Српски народ и ја заједно са њим смо већ побиједили. Република Српска је створена, а српски народ је слободан у властитој држави. Жртва коју подносим је мања од других. Хиљаде и хиљаде младића је својим животима изградило Републику Српску. Многи су постали ратни инвалиди. Највеће жртве су поднијеле мајке, чији су синови, најчешће синови јединци, дали живот за слободу српског народа. То су истинске жртве - порука је Караџића.

Он је такође поручио да је "јалова освета Хашког трибунала и да му, као старцу, не може ништа"

- Нисмо се предавали ни када је било далеко теже, па ни овако утамничен нећу никада престати да се борим за истину о нашој праведној борби у рату који нам је наметнут и у ком су страдала сва три народа. Сваки рат, нарочито грађански, изроди почињене злочине које је наша држава, ако је знала, осуђивала и процесуирала. Ми смо се часно борили за слободу и једнакост српског народа у Босни и Херцеговини. Зато увијек и свуда будимо достојанствени, не мрзимо друге и поносно чувајмо оно што је изнад нас - Републику Српску - наводи се у поруци Караџића.